Друштвени развој

1. Становање

На територији града Ниша, 85.269 домаћинстава станује у 95.130 станова, што чини 1,1 стан по домаћинству. Просечна површина стана је 59м2. На једног становника долази у просеку 22.5м2 стана. Сваки пети стан је пренасељен. Просечно на једну собу долази 1,2 становника.
Једна трећина станова је мала (20% мање од 15м2 по становнику, 10% мање од 10м2) што је идентично ситуацији у Београду. Површина половине станова је између 15 и 30м2 . Најбројнија је група станова величине 50 до 60м2. Само 3% станова има површину већу од 100м2. Гарсоњере и посебне собе чине 5% стамбеног фонда, мали станови 9%, двособни 37%, трособни 36%, а четворособни и већи чине 13% стамбеног фонда. Трећина станова се налази на сеоском подручју. Око 10.000 (скоро 12%) станова је ненастањено. 80% стамбеног фонда је старости мање од 45 година.

Опремљеност станова у Нишу, Нишавском округу и Србији

Стандард становања је релативно висок. Око 28% станова има сву потребну опрему укључујући централно грејање. Две трећине станова има све осим грејања. Само 3.5% станова нема канализацију док 2.6% нема ни водовод ни канализацију. На селу је ситуација знатно неповољнија. Тамо је једна трећина станова старија од 45 година, а две трећине станова нема савремене санитарне уређаје. 
Од укупног броја, 98% станова је у приватном власништву. Између 6.000 и 7.500 станова је намењено издавању. Трошкови становања су релативно ниски захваљујући неекономским ценама станарина и других комуналних трошкова. Око 85% домаћинстава не улаже у инвестиционо одржавање стамбених објеката нити је у стању да самостално финансира (или обезбеди кредит за) куповину стана.
Највећи број станова је изграђен између 1960. и 1980. године.
О обиму тзв. нелегалне градње говори податак да је до сада поднето 11.000 захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката. Највише оваквих објеката смештено је у приградским насељима. Два подстандардна насеља (Сточни трг и насеље Црвена звезда) углавном су насељена ромском популацијом. Великом броју приградских насеља недостају асфалтирани путеви и канализациона мрежа.
Стамбено најугроженије категорије становништва чине: старачка домаћинства, сеоска домаћинства, ромска домаћинства, избегличка домаћинства, сиромашна - социјално угрожена домаћинства и друге рањиве групе.  У ову групу спадају и избегла и расељена лица, особе којима је неопходна туђа помоћ и инвалиди. Избеглице из Хрватске, Босне и других република (4.554) углавном живе у изнајмљеним становима (92%). Лица расељена са Косова су или куповала станове на тржишту, или су градила индивидуалне стамбене објекте (често без ваљане дозволе и документације), или су живели у закупљеним становима или у становима рођака. Процењује се да у свакој од ових категорија има 1.200 до 1.500 породица. Особе којима је неопходна туђа помоћ (око 1.000) и инвалиди (700 до 800 људи у колицима) чине још једну групу којој је потребно посветити посебну пажњу. У граду још увек постоје архитектонске баријере несавладиве за ову категорију становника. Више од половине ових особа је сиромашно, што утиче и на стамбено сиромаштво .
Процењује се да ће у наредних пет година бити потребно отприлике по 1.000 станова годишње од чега би једна петина требало да буде намењена социјалном становању. Већ је сада потребно око 2.000 станова за новоформиране породице. Процењује се да ће се број становника урбаног подручја повећати за око 3.000 до 2010. године и да ће се истовремено број становника у сеоском подручју смањити за 2.000 становника. Овоме ће допринети: локалне миграције село-град, заустављање емиграције младих и повратак из иностранства једног броја миграната. Станове ће тражити углавном млади брачни парови. Просечна величина домаћинства ће се стабилизовати на 2,8.

2. Социјална заштита

Социјалном заштитом у Нишу баве се превасходно јавне институције. Цивилних, непрофитних или приватних институција социјалне заштите (осим неколико приватних дечјих вртића) за сада још нема. Национална стратегија развоја социјалне заштите предвиђа значајније укључивање ових облика што треба имати у виду приликом израде локалне стратегије развоја. У граду делује један број организација које окупљају потенцијалне кориснике (ветерани, инвалиди, самохране мајке) и у њима треба видети зачетак једног диверзификованијег приступа проблему социјалне заштите. 
У Нишу се пословима социјалне заштите баве: Центар за социјални рад, Предшколска установа «Пчелица», Установа за дневни боравак деце ометене у развоју, Геронтолошки центар, Дом за децу без родитељског старања « Душко Радовић », Дом за слушно оштећену децу и Дом за васпитање омладине.
Главна установа у овој области је Центар за социјални рад. Функционална веза између Центра за социјални рад и локалне самоуправе је нејака и нестална. Основне функције ове установе су: непосредно остваривање социјалне заштите, остваривање функције старатељства, праћење и проучавање социјалних потреба и проблема, превенција, планирање и програмирање социјалне заштите, координирање активности у овој области. 
Извор највећег броја социјалних проблема у граду је незапосленост. Мада Ниш спада у развијеније општине, смештен је у најсиромашнији регион Србије. Југоисточна Србија има око 20% сиромашних, и још је више од половине становништва суочено са ризиком сиромаштва. Осим претећег сиромаштва, проблем који ће све више добијати на тежини је све већи удео старог становништва. У граду не постоји институција која се систематски брине о старењу и старости. Геронтолошки центар збрињава остарела лица која не могу да живе сама, али се проблемима социјалног положаја старих нико не бави.
Центар за социјални рад започео је низ иновативних програма који послове социјалног рада износе из махом затворених институција и у социјални рад укључују удружења, породице и појединце у заједници. Неки од тих програма су: Превенција насиља у породици; Прихватилиште за жене и децу жртве насиља; Корак до самосталности - програм за штићенике Дома за незбринуту децу који су навршили 20 година; Смештај деце у хранитељске породице, Пројекта са диверзионим шемама (намењен деци која су дошла у сукоб са законом). Последњих година постаје видљив тренд пораста малолетних и пунолетних корисника социјалне заштите. Социјални пројекти који су у току су следећи: изградња станова за инвалиде, становање за особе са инвалидитетом; откуп напуштених сеоских домаћинстава за избеглице из колективних центара; социјално становање у заштићеним условима; становање и интеграција избеглица и др. Програми који се спроводе на пољу јачања социјалне заштите су: Community Reconstruction through Democratic Action и Јачање капацитета младих за деловање у локалној заједници.
Крајем 2008-ме године потписан је споразум о сарадњи на реализацији националне Стратегије развоја социјалне заштите између града и Министарсва рада и социјалне политике. На основу тог споразума, формиран је радни тим који је започео израду локалне стратегије развоја социјалне заштите која би требало да буде усвојена до краја 2009-те године.

3. Здравствена заштита

На подручју града Ниша, организационом шемом и према Уредби о Плану мреже здравствених установа, здравствену заштиту пружа 13 здравствених установа у државном власништву. Институт за јавно здравље у Нишу обавља здравствену делатност на сва три нивоа здравствене заштите, као и Завод за трансфузију крви и Завод за судску медицину. Институт за јавно здравље пружа превентивну здравствену заштиту из области социјалне медицине, микробиологије, хигијене и епидемиологије.
Примарну здравствену заштиту у граду Нишу обављају установе и у државном и у приватном сектору. Окосницу система примарне здравствене заштите представљају установе у државном власништву: Дом здравља са мрежом здравствених станица и амбуланти, Завод за хитну медицинску помоћ, Завод за здравствену заштиту радника, Завод за здравствену заштиту студената, Завод за плућне болести и туберкулозу, Стоматолошка клиника и Здравствена установа „Апотека Ниш“.
Примарну здравствену заштиту студената обавља Завод за здравствену заштиту студената, а превентивно-куративном здравственом заштитом радника бави се Завод за здравствену заштиту радника (4 диспанзера и 7 амбуланти).
У приватном сектору, делатношћу из домена примарне здравствене заштите бави се већи број приватних ординација, поликлиника, стоматолошких ординација и приватних апотека.
Са 174 становника на једног лекара, ситуација је знатно повољнија него у Србији, у којој је број становника на једног лекара 376.
Дом здравља у Нишу пружа примарну здравствену заштиту, превасходно превентивну и садржи десет организационих јединица. Чини га централни објекат и 54 здравствене станице и амбуланте: у граду 8 здравствених станица и 5 амбуланти, у приградским насељима и селима 10 здравствених станица и 10 амбуланти и 21 школска амбуланта. Мада на територији града Ниша 45 насеља нема никакву здравствену установу, добар размештај здравствених станица и амбуланти чини приступачном здравствену заштиту на релативно лак начин на читавој територији града.
У оквиру Дома здравља делује Одељење за кућно лечење и медицинску негу. Одељење брине о укупно 4.000 пацијената. Две трећине пацијената овог одељења је старо преко 65 година. Служба се бави и палијативним збрињавањем терминално оболелих пацијената. Дефинисана је стратегија здравствене заштите старих чији су циљеви: 1) процена потреба, 2) повећање и боља доступност услуга, 3) повећање обухвата до универзалног, 4) промоција здраве и успешне старости, 5) развој система здравствене заштите старих на локалном и регионалном нивоу.
Секундарни ниво стационарног лечења осигураника са територије града Ниша, није системски решен. Клинички центар у Нишу пружа становницима града Ниша секундарну и терцијарну здравствену заштиту. Клинички центар у Нишу пружа терцијарну здравствену заштиту за подручје југоистока Србије.
На територији града Ниша смештене су 4 здравствене установе за стационарно лечење осигураника Завода за здравствено осигурање са 2.710 постеља (Клинички центар Ниш – 1.465 постеља, Клиника за стоматологију – 25 постеља, Специјална болница за психијатријске болести у Горњој Топоници – 800 постеља, Институт за лечење и рехабилитацију Нишка Бања – 420 постеља). Наведени број постеља намењен је лечењу становника Ниша и југоисточне Србије.
Поред наведених здравствених установа, за лечење војних осигураника у Нишу је смештена и Војна болница са 300 постеља и Оделење примарне здравствене заштите.

4. Култура

Културне делатности у Нишу одвијају се углавном у институцијама културе чији је оснивач град. То су: Народно позориште, Позориште лутака, Нишки културни центар, Нишки симфонијски оркестар, Галерија савремене ликовне уметности, Народна библиотека, Народни музеј, Историјски архив, Завод за заштиту споменика културе и Дечји културни центар. У граду делују још и Студентски културни центар, Дом омладине, Ниш-филм, већи број културно-уметничких друштава, уметничких удружења, приватних продуцентских кућа, невладиних организација које се баве културом и неформалних уметничких група. Последњих година у Нишу се отварају инострани културни центри (амерички, француски, италијански) који играју све значајнију улогу у културном животу града.
Најзначајније градске културне манифестације су: Фестивал глумачких остварења “Филмски сусрети” Ниш, Међународне хорске свечаности (обадве манифестације су некада носиле атрибут “југословенски” и представљале су важан културни догађај за читаву бившу Југославију), Ликовна колонија Сићево, Књижевна колонија Сићево, НИМУС (Нишке музичке свечаности – програм концерата озбиљне музике), Nišville Jazz Festival, Нисомнија (музички фестивал) и Мајска песма (фестивал дечје музике).

Културна понуда у граду је сиромашна упркос томе што у њему постоји Универзитет са Факултетом уметности и бројне институције културе и што се из градског буџета за ову намену издвајају значајна средства. Основни разлози што издвајања и напори не резултују квалитетнијом културном понудом су у томе што:

• нема јасне политике која би дефинисала концепт културе (или културне вредности) коју град жели да промовише,
• финансирање и подршка су усмерени на институције, а не на програме и пројекте,
• расте негативни утицај политике на културна дешавања у граду и градске културне институције.

Данас се 95% средстава намењених култури преноси директно културним институцијама – јавним предузећима чији је оснивач град. Највећи део (70-80%) одлази на плате запослених и одржавање објеката, док мањи део средстава одлази на финансирање програма . 
Културни актери који нису формално повезани са градским институцијама (продуцентске куће, менаџери у култури, НВО, самостални уметници) готово да немају приступ градским фондовима намењеним култури. Кроз новоформирани Уметнички савет града мали део средстава (3%) намењен култури се сада усмерава ка овој групи културних посленика. У граду не постоји стратегија за маркетинг културе нити систематско прикупљање средстава у сврху развоја културе. Институције културе готово потпуно финансијски зависе од прихода из локалног буџета.
Године 2003. урађен је документ “Прилози за дефинисање стратегије културног развоја града Ниша” као основа за формулисање дугорочне политике у овој области. Предложена је осмишљена стратегија развоја културе која обухвата: промене у организовању јавне управе; промене у начину финансирања културе у граду; промене у вођењу кадровске политике; списак стратешких пројеката у култури; побољшање услова рада уметника и институција; допунске активности усмерене на развој културе и уметности; предлог решавања просторних проблема и развој међународне културне сарадње.
У Нишу је у току програм заштите културног наслеђа и верских објеката; реконструкција, уређење, одржавање меморијалних центара и археолошких налазишта (Тврђава, Логор Црвени крст, Чегар, Медијана), као и изградња, доградња и реконструкција објеката културе (Библиотека, Симфонијски оркестар, Синагога, Зграда НКЦ, Летња позорница).

5. Образовање

Крајем 1990-их све образовне установе биле су у јавном власништву а целокупним системом образовања управљало је Министарство просвете. Део одговорности за функционисање институција основног и средњег образовања имале су и локале самоуправе. Од тада образованом делатношћу су почеле да се баве и приватне школе на свим нивоима. 
Образовну инфраструктуру Ниша чини: 35 основних школа и 19 средњих школа у јавном власништву; Универзитет у Нишу са 13 факултета у јавном власништву и још 7 истурених одељења приватних факултета, 5 специјалних школа и 1 школа за одрасле.  
Читава територија града је добро покривена мрежом основних школа. У граду их има 21, у селима 14 самосталних школа. У 46 сеоских насеља раде издвојена одељења основних школа са свих осам (4)  или само прва четири разреда (42). У четрнаест насеља нема организоване наставе. Реч је о насељима која су популационо највише угрожена. По попису из 2002. године у десет од тих четрнаест насеља живело је стотинак или мање становника. Основне школе у Нишу похађа око 24.000 ђака.
Све средње школе су смештене у ужем градском језгру. Четири гимназије, две уметничке школе (музичка и школа за ликовне техничаре), шест техничких школа, економску, трговинску, угоститељско-туристичку, правно-биротехничку, медицинску, прехрамбено-хемијску и стр. школу   похађа око 15000 средњошколаца.
Табела 17. Број ученика у основним и средњим школама

Извор: Републички завод за статистику, 2005.

На тринаест факултета Универзитета у Нишу наставу  изводи укупно 1.515 наставника и сарадника. На Универзитету студира 25.844студената, од којих су 433 страни држављани. Од оснивања до данас, на Универзитету у Нишу дипломирало је преко 41.000 студената различитих профила. Академски назив магистра наука стекло је 1.869постдипломаца, а одбрањено је 1.085 докторских дисертација. Потребно је проценити у којој мери је Универзитет у стању да пружи додатне услуге у образовању (додатно образовање, иновација знања, развијање нових образовних профила) и истраживању (истраживачки пројекти, лабораторије, опрема).
У последњих десет година, сваке године основну школу заврши око 3.000 ученика, средњу школу заврши око 4.000 ученика, а на Универзитету дипломира око 1.500 студената. У периоду између два пописа забележен је тренд смањења броја неписмених – укупно 4.781 становника, или 2,1% укупне популације. Стопа писмености се у току тих 10 година повећала са 95,8% на 97,9%, што је нешто изнад републичког просека (96,5%).
Табела 18: Више школе и факултети

Извор: Статистички годишњак Града Ниша, 2007. стр. 186
Осим формалног образовања, у граду су на располагању и бројне, разноврсне форме образовања које нуде приватне фирме (језици, компјутери), невладине организације (комуникација, партиципација, управљање пројектима) и различити пројекти (управљање предузећем, пословање, управљање сеоским газдинствима и сл.)

6. Невладине организације и грађанска удружења

У Нишу, према евиденцији Центра за развој непрофитног сектора, постоји 61 невладина организација и више десетина удружења (спортских, професионалних, музичких, хоби). Процењује се да у граду ради око 200 цивилних удружења. Такође постоји десетак канцеларија различитих међународних организација.
Најзапаженији је рад организација које се баве развојем заједнице и подизањем њених капацитета, а успешно раде и ромске организације и организације инвалида. Утицај синдиката је све слабији. Идеја о социјалном дијалогу у Нишу није могла да буде реализована највећим делом због слабости синдиката.
На сајту “Нишко село” евидентирано је 29 асоцијација које се баве пољопривредом. Већином су у питању удружења произвођача стоке, али има и удружења воћара, виноградара, произвођача лековитог биља и удружења за сеоски туризам. Још увек постоје задруге заостале из претходног (СФРЈ) периода.

7. Криминал и безбедност

Фактори који најчешће угрожавају безбедност грађана Ниша су: пет великих међународних канала трговине дрогом који пролазе кроз Ниш; велика раскрсница путева који су истовремено и путеви илегалне трговине; политичка ситуација и близина трусних подручја; општа криминализација која се тумачи као последица дубоке политичке и економске кризе током 1990-их година. У граду се бележи висока стопа насиља и илегалних активности.

8. Мањинске групе

Према статистичком годишњаку у Нишу живе припадници 26 етничких група (Табела 19.) 
Најбројнију и највидљивију етничку мањинску групу у граду чине Роми. По попису од 2002. године у Нишу је насељено 5.687. Рома. Стварни број припадника ромске заједнице је неколико пута већи. Процене се крећу од 15.000 (трострука вредност званичних података, што се сматра реалном проценом тзв. “тамних бројки”) до 25.000 – 30.000 (процене ромских организација). Око 1.200 Рома спада у категорију расељених лица. Половина ромске популације је млађа од 25 година, само 4% је старије од 60 година. Проценат незапослених међу Ромима је четири пута већи од процента незапослених у укупној популацији. Само 27% је економски активно, трећина прима неки вид социјалне помоћи, а за 18% породица то је једини извор прихода. Само 9% Рома има сталне приходе од рада, само 2,5% ромских жена је стално запослено. У три насеља живи око 10.780 Рома у крајње лошим стамбеним условима (Београд мала, Сточни трг и Црвена звезда). Број стално запослених Рома се повећава. Након покретања неколико предузећа за “управљање комуналним отпадом” један број Рома је у овим предузећима нашао стално запослење са пристојним приходима. У Нишу се емитује радио и ТВ програм на ромском језику.
Табела 19: Најбројније етничке групе у Нишу  1991. и 2002.

Извор: Статистички годишњак града Ниша, 2005.

Другу најбројнију мањинску етничку групу у Нишу чине Бугари. Њихово присуство у граду примећује се захваљујући медијима, како електронским (емисија Радио Ниша на бугарском језику) тако и штампаним (издавачка кућа “Братство” са седиштем у Нишу која издаје публикације на бугарском  језику). Припадници ове етничке групе су веома добро интегрисани у локалну заједницу.
У Нишу, поред доминантне православне цркве, постоји и неколико мањинских верских заједница. То су Католичка, Адвентистичка и Баптистичка црква. Џамија, запаљена и изгорела 2005. године, делимично је обновљена и враћена у функцију. У граду нема изражене верске нетрпељивости.