Хоризонтални принципи

Основни стратешки приоритети и циљеви (Територијални развој оријентисан ка одрживој животној средини; Успостављање сигурног и поузданог окружења за инвестиције као основе за одржив економски развој; Уравнотежено и свеобухватно побољшање квалитета живота у граду Нишу и Унапређење институционалног окружења и процеса управљања представљају стубове или вертикалну конструкцију Стратегије развоја града Ниша. Одрживост развоја, заснованост развоја на новим информатичко-комуникационим технологијама, родна равноправности и инклузивност, аспекти које смо речју назвали „хоризонтални принципи“, повезују стубове стратегије јачајући њену конструкцију.
У свим секторима развоја и у свим развојним програмима и пројектима, наглашаваће се важност одрживог развоја, развоја заснованог на знању и најсавременијим технологијама, равноправности свих учесника, посебно жена и јачање социјалне кохезије. Ти принципи ће, у форми индикатора контекста бити уграђени и у поступак избора пројеката и у поступак процене успешности реализације стратегије.

Одрживи развој подразумева израду модела који на квалитетан начин задовољавају друштвено-економске потребе и интересе грађана, а истовремено уклањају или знатно смањују утицаје који прете или штете животној средини и природним ресурсима. Дугорочни концепт одрживог развоја подразумева стални економски раст који осим економске ефикасности, технолошког напретка, више чистијих технологија, иновативности целог друштва и друштвено одговорног пословања обезбеђује смањење сиромаштва, дугорочно боље коришћење ресурса, унапређење здравствених услова и квалитета живота и смањење загађења на ниво који могу да издрже чиниоци животне средине, спречавање нових загађења и очување биодиверзитета. Један од најважнијих циљева одрживог развоја јесте отварање нових радних места и смањење стопе незапослености, као и смањење родне и друштвене неједнакости маргинализованих група, подстицање запошљавања младих и лица са инвалидитетом, као и других ризичних група.

За одрживи развој економије, привреде и технологије дате су основе привреде засноване на знању, конкретни циљеви и приоритети у макроекономском управљању и избор одговарајуће економске политике, транзиционих токова, одрживе производње и потрошње, образовања за одрживи развој, информационо-комуникационих технологија и економије засноване на знању, одрживости научно-технолошке политике и заштите интелектуалне својине.

За одрживи развој друштва на бази социјалне равнотеже дефинисани су циљеви, мере и приоритети који се односе на различите области друштвеног развоја и њихове везе и утицаје на економски развој и заштиту животне средине у РС – друштвене вредности, квалитет живота и друштвено благостање, популациону политику, социјалну сигурност, сиромаштво и социјалну укљученост, политику једнаких могућности, родну равноправност, јавно здравље, становање и стамбену политику, регионалне и локалне аспекте одрживог развоја, као и информисање и учешће јавности у одлучивању.

За питања заштите животне средине и очувања природних ресурса, као и утицаје економског развоја на животну средину, дефинисани су циљеви, мере и приоритети везани за заштиту природних ресурса (ваздуха, воде, земљишта, биодиверзитета, шума, минералних ресурса и обновљивих извора енергије), заштиту од деловања различитих фактора ризика по животну средину (климатских промена и оштећења озонског омотача, отпада, хемикалија, удеса, јонизујућег и нејонизујућег зрачења, буке и природних катастрофа), заштиту од деловања фактора ризика по животну средину у различитим секторима (индустрији, рударству, енергетици, пољопривреди, шумарству, ловству и рибарству, саобраћају и туризму), као и увођење чистије производње.

Основни циљеви и задаци у развоју ИКТ обухватају:
- стварање отвореног и конкурентног тржишта модерних телекомуникација;
- стварање савремене телекомуникационе инфраструктуре државне управе и локалне самоуправе;
- реализовање универзалног сервиса телекомуникационих услуга;
- повећање броја корисника интернета;
- увођење електронске управе и подстицање развоја електронског пословања;
- подстицање развоја јавних сервиса и осталих садржаја доступних на интернету, намењених грађанима и привреди;
- ширење тржишта информационих производа и услуга информационог друштва;
- развој законодавног оквира ради уређивања свих пословних и других електронских докумената, процедура, процеса и података;
- успостављање електронског система јавних набавки; промоција информатичког друштва, заштита интелектуалне својине и коришћење лиценцираног софтвера у инфо системима и на интернету.

Стратешки циљеви у сфери сиромаштва и социјалне искључености обухватају:
- унапређивање равномерног приступа свих грађана користима од друштвеног и привредног напретка и развоја,
- обезбеђивање претпоставки за стварање социјално-инклузивног друштва,
- уклањање препрека за прилике које воде ка јачању компетенција сиромашних,
- спровођење посебних програма социјалног укључивања и
- повећање подршке онима који су нарочито изложени ризику од сиромаштва.

На лисабонском Самиту 2000-те године, повећање социјалне кохезије проглашено је, уз одрживи развој, развој привреде засноване на знању и повећање броја квалитетнијих радних места, једним од кључних развојних циљева ЕУ.  Социјална кохезија се дефинише помоћу две димензије: прва димензија је друштвена укљученост/ искљученост, другу чини мрежа друштвених односа, веза и интеракција што се једним именом назива друштвени (социјални) капитал.

Друштвена искљученост је дефинисана као „процес којим су одређени појединци гурнути на маргину друштва и спречени да у потпуности учествују у друштвеном животу због свог сиромаштва или недостатка основних знања и могућности да уче током читавог живота, или као резултат дискриминације. Све ово их удаљује од запослења, извора прихода, могућности образовања, као и од друштвених веза и активности у заједници. Искључене особе имају мало приступа власти и местима на којима се доносе одлуке тако да се често осећају немоћнима и неспособнима да преузму контролу и учествују у доношењу одлука које утичу на њихов свакодневни живот“ (Council of the EU, 2004: 8).

На другој страни, друштвена укљученост се дефинише као процес који омогућује да они који су у ризику од сиромаштва и друштвене искључености добију могућност и средства која су потребна за пуно учешће у економском, друштвеном и културном животу и постизању животног стандарда и благостања који се сматрају нормалним у друштву у којем живе. Она осигурава њихову већу партиципацију у доношењу одлука што утиче на њихове животе и остварење основних права (Council of the EU, 2004: 8).
Димензије које дефинишу искљученост су:
- финансијско сиромаштво
- запосленост
- образовање
- Здравље
Овим основним Laeken димензијама, додате су још две димензије којима се додатно испитује искљученост у Србији. Те две додатне димензије су:
- ускраћеност основних егзистенцијалних потреба и
- социјална партиципација.

Мада је остварење циљева Лисабонске стратегије унето у Стратегију развоја града Ниша као посебан приоритет (Стратешки правац 3: Друштвени развој), принципи инклузивног друштва се морају имати у виду и приликом постављања и реализације и других стратешких циљева. У том смислу, чак и када се ради о пројектима који имају наизглед сасвим технички карактер или економске циљеве, мора се водити рачуна о томе на како ће остварење тих циљева утицати на друштвену кохезију, односно на могућност укључивања свих грађана Ниша, водећи посебно рачуна о тзв, рањивим групама.
Због тога, у имплементацији Стратегије развоја града Ниша, предност у избору и имплементацији треба да имају они пројекти који, поред осталог, више доприносе повећању социјалне кохезије. То су пројекти који стварају нове приходе, посебно за сиромашне, пројекти који повећавају запосленост, пројекти који смањују ризике по здравље и пројекти који подстичу образовање и све видове социјалне партиципације.