Контекстуална и SWOT анализа

Град Ниш са околином поседује бројне потенцијале који се и могу и морају искористити у оквиру будућег интегралног европског економског и геополитичког простора, посебно имајући у виду његов  географски положај али и економске, друштвене, комуникацијске идр. претпоставке. Да би ове предности дошле до изражаја у највећој мери, тј. да би се одговорило на кључне проблеме, попут економске неразвијености, релативног сиромаштва, бесперспективности младих итд, потребно је да стратешки развој града Ниша буде добро  усмерен и прецизно вођен.
У овом поглављу дат је кратак преглед и анализа стања у сва четири стратешка правца:  (1) животне средине, територије и инфраструктуре,  (2) економије, (3) друштвеног развоја и (4) управљања. Уочене су и представљене  основне карактеристике и главна питања са којима се суочава сваки од праваца. Анализа је рађена са намером да успостави квалитетну основу за утврђивање базичних карактеристика живота у граду Нишу и трасира пут даљим корацима у стратегији, њеним приоритетима и мерама од значаја за будући развој града Ниша.

КОНТЕКСТУАЛНА АНАЛИЗА

1. ТЕРИТОРИЈА, ИНФРАСТРУКТУРА, ОКРУЖЕЊЕ

Општи подаци: Град Ниш се налази у нишкој котлини уз ушће Нишаве у Јужну Мораву. Надморска висина је од 171 м н.в. до 1.523м н.в. (Соколов камен на Сувој планини). Подручје града Ниша захвата површину од 597 км2. Град Ниш је центар Нишавског округа (21,9% површине Округа и 65,5% становника). На територији града је формирана мрежа од 71. насеља, која обухвата град Ниш, 18 приградских насеља и 52 насеља у руралном подручју. Према урбано-руралној структури, 2/3 становништва чини градско и 1/3 сеоско становништво.
Природна богатства: Територија града Ниша обилује природним богатствима (две бање, две клисуре, пећине, излетишта, планинско залеђе, реке итд.). Значајно је присуство геотермалних вода, минералних вода, клисура, Церјанске пећине, Каменичког виса, Суве планине...
Културни и археолошки ресурси: На територији града Ниша се налази 66 археолошких локалитета и 265 регистрованих културних добара. Најважнији су (хронолошки): праисторијски локалитети (Топоница, Вртиште, Бубањ, Хум...); археолошки комплекс “Медијана” из 4. и 5. века; нишка Тврђава из римског, рановизантијског и средњевековног периода; Ћеле-кула и Споменик на Чегру као обележја 1. српског устанка; централна зона старог дела града Ниша из 19. и 20. века и Логор на црвеном крсту и Споменик на Бубњу као обележје 2. светског рата.
Намена земљишта: присутне су четири основне категорије коришћења земљишта пољопривредно (западно и централно подручје), шумско (јужно, исочно и северно подручје), водно (у сливу реке Нишаве и Јужне Мораве) и грађевинско земљиште (централно подручје).
Просторно / урбанистичко планирање: Главне активности у 2007., 2008. и 2009. години односе се на израду Просторног плана административног подручја града Ниша, трећих измена и допуна ГУП-а Ниша из 1995. (којим су поред осталог сагледани измештање железничке пруге према Софији и будућа цивилна намена постојећих касарни, усвојене 29.06.2007.) и новог Генералног плана Ниша. Просторни план административног подручја града Ниша се ради за период од 2007. до 2021. године и представљаће плански документ којим ће се утврдити дугорочни концепт развоја, организације, уређења, заштите и коришћења простора административног подручја града Ниша. Подручје обухваћено планом чине територије 5 градских општина: Медијана (10,7 км2), Палилула (117,3 км2), Пантелеј (141,7 км2), Црвени Крст (181,5 км2) и Нишка Бања (145,4 км2). Важећим Генералним планом Ниша из 1995. год. обухваћена је површина од 15.036 ха. Нови Генерални план Ниша 2008-2023., за који је Одлука о изради донета маја 2008. године и припремљен нацрт, захвата површину од 260 км2 и плански сагледава град Ниш и ободна насеља која се трансформишу у приградска, са посебним акцентом на искоришћењу простора у коридорима аутопутева ради развоја пословних зона.
Комунална инфраструктура и услуге:  Водоснабдевање - Ниш се снабдева водом из система изворишта који је укључен у градски водовод: Љуберађа код Бабушнице, Крупац, Мокра и Дивљана код Беле Паланке, Студена и Медијана код Ниша, као и преко Моравског водовода. Канализација – покривеност није задовољавајућа, број прикључених на канализациону мрежу у градском подручју је 86,3%. Највећи комунални и еколошки проблем града Ниша је непостојање било каквог система за пречишћавање отпадних вода. Регулација водотокова - Од краја осамдесетих година траје регулисање корита Нишаве и уређење кеја почевши од центра града према истоку. Река Јужна Морава је предмет регулације у сегментима око мостова. Топлификација – даљинским грејањем обухваћено је 30% укупног стамбеног фонда града. Пре неколико година сви капацитети Градске топлане су пребачени на коришћење гаса уместо мазута. Наставља се дигитализација телекомуникационе мреже и проширење и обнова система у насељима. Гасификација – Крак гасовода је дошао до Ниша 1998. године. Од тада се развија примарни гасовод и 2008. године је почело прикључење индивидуалних стамбених објеката на гасоводну мрежу. Електрична енергија – Целокупна територија Ниша је покривена електричном енергијом са 99,7% (станова). Због решавања проблема ниског напона у многим приградским насељима и селима извршиће се доградња мреже.
Саобраћајна инфраструктура: Ниш је мултимодално чвориште највишег ранга у Србији. Укрштање више врста саобраћаја врши се на овом подручју: коридор аутопута, железничке пруге, аеродром и планиране пруге за велике брзине Е-85 и Е-70, железничко чвориште, робно-претоварни центар, оптички каблови, транзитне централе, ТВ и ЦТ предајници.  Ваздушни саобраћај са одвија преко аеродрома 'Константин Велики'.
Животна средина: У области анализе квалитета и заштите животне средине третиране су следеће теме: чврсти отпад, снабдевање водом и отпадне воде, квалитет ваздуха, саобраћај и квалитет животне средине, заштићена природна добра и биодиверзитет, загађење буком, остале области од значаја за заштиту животне средине, стање комуналне инфраструктуре на сеоском подручју, загађење пољопривредног земљишта и подземних вода, енергетски биланс града у смислу енергетске ефикасности, туризам и његов утицај на квалитет животне средине, јавне зелене површине, финансирање заштите животне средине, образовање и обука за заштиту животне средине, систем информисања, животна средина и здравље.

2. ЕКОНОМИЈА

Анализирајући привредну структуру града Ниша према тросекторском моделу уочава се да терцијарни сектор партиципира са највећим процентом у стварању НД, а затим индустрија и пољопривреда код којих је тај проценат нижи. Учешће терцијарног сектора далеко је испод нивоа неких европских градова сличне величине, што се посебно односи на допринос туризма у укупном дохотку.
Прерађивачка индустрија заузима доминантно место у стварању НД (са 49,1% у 2005. години), а затим следе трговина на велико и мало и саобраћај (са 23,5% и 9,7%, респективно). Од осталих делатности једино је значајније још учешће грађевинарства (учествује у стварању НД са 5,1% у 2005. години), а занимљиво је веома ниско учешће пољопривреде, лова, шумарства и водопривреде (са 3,9%), као и изузетно низак допринос угоститељско-туристичких капацитета у стварању НД (2,0%), што указује на горе поменути мали допринос туризма укупном развоју града Ниша.
Када је реч о Нишавском округу горе наведено потврђују и подаци о учешћу у бруто додатој вредности појединих технолошких група прераређивачке индустрије. Наиме, у тој структури учеће Low tech група прерађивачке индустрије је 47,2%, Medium tech 33,2% и High tech 19,6%. При томе је највеће учешће Производње прехрамбених производа, пића и дувана са 43,9%; Производње производа од основних метала и стандардних металних производа 15,3%; и Производња хемикалија, хемијских производа и вештачких синтетичких влакана 12.1%.   Дакле, преовладавају Low tech и Medium tech групе прерађивачке индустрије уз мало учешће High tech производа који стварају највећу додату вредност у индустрији.
Сагледавајући структуру активног становништва на подручју које покрива територију Нишавског округа, односно Филијале Ниш, а према  извештају Републичког завода за статистику, евидентиран број запослених у Граду Нишу  у свим  секторима делатности је  78.167 лица и то 61.457 запослених у предузећима, установама, задругама и организацијама, а 16.710  приватних предузетника, лица која самостално обављају делатност и запослених код њих , док је индувидуалних пољопривредника 3.425 тако да је укупан број запослених 81.592. У пар последњих година долази до опадања укупног броја запослених од 80.457 у 2005. години на 78.167 у 2007. години (пад за 2,84%), као и броја запослених у предузећима, установама, задругама и организацијама од 65.084 у 2005. години на 61.457 у 2007. год. (пад за 5,57%). Истовремено је порастао број приватних предузетника и лица која самостално обављају делатност са 15.374 у 2005. години на 16.710 у 2007. години (пораст од 8,69%). Ово је последица приватизације, стечаја и ликвидације већег броја друштвених предузећа у протеклих неколико година уз раст приватног сектора и запослености у њему.
Један од најзначајнијих макроекономских индикатора који говори о стању привреде, је индикатор запослености/незапослености. Стопа запослености износи 60,1% (док је на нивоу Републике Србије 60,4%). Највећи број запослених је у привреди (43.600 у 2006. години), док је у ванпривреди преко два пута мањи (18.453 у 2006. години). Највећи број запослених је у прерађивачкој индустрији, трговини и саобраћају, што је последица секторског учешћа у стварању НД. Град Ниш бележи високу стопу незапослености (близу 40% активног становништва). Укупан број незапослених је на крају 2007. године износио 37.457. Највећи број незапослених је са средњом стручном спремом (13.485). Такође, велики је број незапослених и са високом стручном спремом (2.506).
У периоду 2000 – 2007. година, број регистрованих и активних малих и средњих предузећа (МСП) константно је растао и у Нишу и у Србији. Растући број регистрованих радњи протекле деценије показује развој предузетништва у Нишу. Овај број је перманентно растао, од 5.850 у 2002. години, на 9.716 у 2007. години. Такође је растао и број запослених у њима који према подацима за 2007. годину (без власника) износи 10.240. Највећи број радњи и запослених у радњама је у сектору трговине (4.116 радњи - 42,36% и 6.118 запослених) и у занатству (3.321 радњи - 34,18% и 2.897 запослених).

3. Информационо комуникационе технологије – ИКТ

За развој ИКТ сектора неопходан је подстицај телекомуникационој инфраструктури која чини основ информационих система и то: развој кабловске телекомуникационе мреже, односно простирање оптичких каблова у региону, регенерацију старих аналогних телефонских централа и инсталирање нових дигиталних централа, повећање броја дигиталних телефонских линија са АДСЛ/ИСДН могућношћу, бржу и ширу пенетрацију интернета у свим областима без географске дискриминације.  У оквиру Градске управе постоји Служба за одржавање и информатичке и комуникационе технологије , у оквиру које постоје три одсека и то: Одсек за корисничку подршку, Одсек за инфраструктурну подршку и Одсек за развој и подршку апликација и управљање садржајем. Јединствени универзитетски научно-наставни центар - ЈУНИС у Нишу обухвата све  активности које су неопходне за планирање и управљање комплексним информационим системом. Иновациони центар за развој информационих технологија Машинског факултета у Нишу (ИЦИТ) организује развој иновативних производа за потребе привредних и непривредних организација коришћењем ИКТ-а, обезбеђује услуге увођења и примене иновативних решења у области ИКТ-а. У оквиру Регионалне привредне коморе Ниш оформљено је Удуржење за информатичке делатности и телекомуникациони саобраћај, које броји више од 120 привредних друштава из ове области. Програм рада овог Удружења обухвата вођење регистра привредних друштава, организовање и презентација домаћих и страних понуда, наступ на сајмовима и конференцијама, организованје ИКТ форума, организовање стурчних курсева, едукација у примени стандарда при пројектавању производа и пружању услуга.  У оквиру УН ХАБИТАТ програма у Нишу, спроводи се  пројекат за развој територијалних информационих система за подршку руралним подручјима под називом ‘’Лична карта села’’.

4. ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ

На територији града Ниша, 85.269 домаћинстава станује у 95.130 станова, што чини 1,1 стан по домаћинству. Просечна површина стана је 59м2, а на једног становника долази у просеку 22.5м2 стана. Стандард становања је релативно висок. Око 28% станова има сву потребну опрему укључујући централно грејање. Две трећине станова има све осим грејања. Само 3.5% станова нема канализацију, док 2.6% нема ни водовод ни канализацију. На селу је ситуација знатно неповољнија (једна трећина станова је старија од 45 година, а две трећине станова нема савремене санитарне уређаје.) Од укупног броја, 98% станова је у приватном власништву. Између 6.000 и 7.500 станова је намењено издавању. Трошкови становања су релативно ниски захваљујући неекономским ценама станарина и других комуналних трошкова. Око 85% домаћинстава не улаже у инвестиционо одржавање стамбених објеката, нити је у стању да самостално финансира (или обезбеди кредит за) куповину стана. У Нишу је до сада поднето 11.000 захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката (највише у приградским насељима).
Стамбено најугроженије категорије становништва чине: старачка, сеоска, ромска, избегличка и сиромашна домаћинства, као и друге рањиве групе.  У ову групу спадају и избегла и расељена лица, особе којима је неопходна туђа помоћ и инвалиди. Процењује се да ће у наредних пет година бити потребно отприлике по 1.000 станова годишње, од чега би једна петина требало да буде намењена социјалном становању. Социјалном заштитом у Нишу баве се превасходно јавне институције. У граду делује један број организација које окупљају потенцијалне кориснике (ветерани, инвалиди, самохране мајке) и у њима треба видети зачетак једног диверзификованијег приступа проблему социјалне заштите. 
Извор највећег броја социјалних проблема у граду је незапосленост. Југоисточна Србија има око 20% сиромашних, а више од половине становништва суочено је са ризиком сиромаштва. Следећи проблем је све већи удео старог становништва а у граду не постоји институција која се систематски брине о старењу и старости. Последњих година постаје видљив и тренд пораста малолетних и пунолетних корисника социјалне заштите. На подручју града Ниша, здравствену заштиту пружа 13 здравствених установа у државном власништву. Примарну здравствену заштиту у граду Нишу обављају установе и у државном и у приватном сектору. Окосницу система примарне здравствене заштите представља Дом здравља са мрежом здравствених станица и амбуланти, Завод за хитну медицинску помоћ, Завод за здравствену заштиту радника, Завод за здравствену заштиту студената, Завод за плућне болести и туберкулозу, Стоматолошка клиника и Здравствена установа „Апотека Ниш“. У приватном сектору, делатношћу из домена примарне здравствене заштите бави се већи број приватних ординација, поликлиника, стоматолошких ординација и приватних апотека. Са 174 становника на једног лекара, ситуација у здравству је знатно повољнија него у Србији, у којој је број становника на једног лекара 376.  На територији града Ниша смештене су 4 здравствене установе за стационарно лечење осигураника Завода за здравствено осигурање са 2.710 постеља.

Културне делатности у Нишу одвијају се углавном у институцијама културе чији је оснивач град (Народно позориште, Позориште лутака, Нишки културни центар, Нишки симфонијски оркестар итд.) Постоји и већи број културно-уметничких друштава, уметничких удружења, приватних продуцентских кућа, невладиних организација и неформалних уметничких група које се баве културом. Последњих година у Нишу се отварају инострани културни центри (амерички, француски, италијански) који играју све значајнију улогу у културном животу града. Најзначајније градске културне манифестације су: Фестивал глумачких остварења “Филмски сусрети” и Међународне хорске свечаности Ликовна колонија Сићево, Књижевна колонија Сићево, НИМУС, Nišville Jazz Festival, Нисомнија и Мајска песма. Културна понуда у граду је сиромашна, упркос томе што у њему постоји Универзитет са Факултетом уметности и бројне институције културе и што се из градског буџета за ову намену издвајају значајна средства. Данас се 95% средстава намењених култури преноси директно културним институцијама – јавним предузећима чији је оснивач град. Највећи део (70-80%) одлази на плате запослених и одржавање објеката, док мањи део средстава одлази на финансирање програма. 

Образовну инфраструктуру Ниша чини 35 основних школа и 19 средњих школа у јавном власништву; Универзитет у Нишу са 13 факултета у јавном власништву и још 7 истурених одељења приватних факултета, 5 специјалних школа и 1 школа за одрасле.  У граду их има 21, у селима 14 самосталних школа. У 46 сеоских насеља раде издвојена одељења основних школа са свих осам (4)  или само прва четири разреда (42). Основне школе у Нишу похађа око 24.000 ђака. Све средње школе су смештене у ужем градском језгру,  а   похађа их око 15000 средњошколаца. На тринаест факултета Универзитета, наставу  изводи укупно 1.515 наставника и сарадника. На Универзитету студира 25.844 студената, од којих су 433 страни држављани. У периоду између два пописа, забележен је тренд смањења броја неписмених – укупно 4.781 становника, или 2,1% укупне популације. Осим формалног образовања, у граду су на располагању и бројне, разноврсне форме образовања које нуде приватне фирме (језици, компјутери), невладине организације (комуникација, партиципација, управљање пројектима) и различити пројекти (управљање предузећем, пословање, управљање сеоским газдинствима и сл.)
У Нишу постоји 61 невладина организација и више десетина удружења (спортских, професионалних, музичких, хоби). Процењује се да у граду ради око 200 цивилних удружења. Такође, постоји десетак канцеларија различитих међународних организација. Што се тиче безбедности, фактори који најчешће угрожавају безбедност грађана Ниша су пет великих међународних канала трговине дрогом који пролазе кроз Ниш; велика раскрсница путева који су истовремено и путеви илегалне трговине; политичка ситуација и близина трусних подручја; општа криминализација која се тумачи као последица дубоке политичке и економске кризе током 1990-их година. У граду се бележи висока стопа насиља и илегалних активности.
У Нишу живе припадници 26 етничких група, а најбројнију етничку мањинску групу чине Роми (по попису из 2002. у Нишу је насељено 5.687 Рома). Стварни број припадника ромске заједнице је знатно већи, а процене се крећу од 15.000 до 30.000. Уз то, око 1.200 Рома спада у категорију расељених лица. Половина ромске популације је млађа од 25 година, само 4% је старије од 60 година. Проценат незапослених међу Ромима је четири пута већи од процента незапослених у укупној популацији.  Другу најбројнију мањинску етничку групу у Нишу чине Бугари. Њихово присуство у граду примећује се захваљујући медијима (емисија Радио Ниша на бугарском језику, рад издавачке куће “Братство”). У Нишу, поред доминантне православне цркве, постоји и неколико мањинских верских заједница (Католичка, Адвентистичка и Баптистичка). Џамија, која је запаљена и изгорела 2004. године, делимично је обновљена и враћена у функцију. У граду нема изражене верске нетрпељивости.

5. УПРАВЉАЊЕ

Имајући за свој основ одредбе актуелног Закона о локалној самоуправи (усвојеног 29.12. 2007.) у органе локалне власти у граду Нишу спадају: Скупштина града, Градоначелник и Градско веће. Градска управа се састоји из различитих управа и служби које се баве и спроводе специфичне политике у вези са развојем града, управљањем градским власништвом, привредом и финансијама, образовањем, здрављем, јавним радовима, социјалном помоћи, комуналним делатностима, заштитом околине и др.  У Нишу су након последњих локалних избора (мај 2008.) за вршење послова Града установљени градски јавни правобранилац и грађански заштитник (омбудсман), док су главни архитекта и градски менаџер овог путаизостали. Грађани Ниша имају право да управљају својом општином или градом и непосредно кроз грађанску иницијативу, збор грађана и референдум.        
У граду Нишу постоји пет Градских општина  - Пантелеј, Црвени Крст, Палилула, Медијана и Нишка Бања - које чине насељена места које улазе у њихов састав и чије постојање датира од 2003. године. Осим у Нишу, градске општине тренутно постоје још само у Београду, иако је претходни ЗЛС  прописивао да сваки град мора у свом саставу имати градске општине. Како у Крагујевцу и Новом Саду избора за одборнике скупштина ГО уопште није било, може се рећи да се у граду Нишу најдаље одмакло у процесу децентрализације локалне власти. Чланом 25. новог ЗЛС-а је, додуше, прописано да се статутом града може предвидети  образовање две или више градских општина на територији града, али не и да се оне морају образовати.
Што се тиче нишких градских општина, оне имају веома различит квалитет инфраструктуре, предузетничке капацитете, друштвене и економске услове, планове развоја и друго. У надлежности града Ниша, као и свих осталих градова у Србији, пре свих спадају: доношење програма развоја и одговорност за економски развој; доношење буџета и завршног рачуна; урбанистичко планирање и изградња; комуналне делатности: одржавање путева, улица, (укључујући уличну расвету), тргова и јавни превоз; грејање, водовод, канализација, прикупљање и одношење смећа; саобраћај; култура и образовање; здравствена заштита; социјална заштита у целини, посебно за децу и омладину; спорт; туризам, укључујући регулисање рада хотела и ресторана, занатство и трговина;  заштита природних ресурса и животне околине; јавно информисање о темама од локалног значаја;  санирање последица природних катастрофа;  правна помоћ.
Нишка градска власт има неколико инструмента којима утиче на квалитет живота свих својих грађана. Директан контакт са грађанима унутар градске управе има пре свих матична служба која је само делимично компјутеризована и још увек не испуњава критеријуме е-управе првог степена. Градска власт поседује и медијску кућу - Нишку телевизију (НТВ), која има примарни задатак да информише грађане о дешавањима у Нишу и ширем окружењу. Још један од инструмената директног утицаја града на животни стандард грађана су јавна предузећа која обављају делатности од општег интереса и обезбеђују различите комуналне услуге. Оснивач ових предузећа је Град Ниш.  Према урађеним анкетама, функционисање јавних предузећа са аспекта квалитета пружених услуга грађанима, може се сматрати задовољавајућим.
Уз помоћ нових законских решења, процесом прилагођавања стандардима локалне администрације у земљама ЕУ, град Ниш је у основи прихватио базичне принципе модерне локалне администрације који подразумевају ефикасну, приступачну и одговорну локалну самоуправу. У Нишу о томе посебно сведочи отварање тзв. «Градског услужног центра» јуна 2003. године, са 18 одвојених шалтера, на којима грађани Ниша брзо и ефикасно могу да добију информације, дозволе, документа и потврде из неколико различитих одељења градске управе.
Анализа локалних стратешких докумената града Ниша, као и увид у пројекте који се изводе на терену, показује да је у њима економски аспект развоја највише заступљен, што говори о генералној заинтересованости за укупно повећање животног стандарда. Такође, унапређена је међународна сарадња града са јединицама локалне самоуправе других земаља, а у једном броју општина реализују се и пројекти уз помоћ појединих земаља и међународних институција. Ипак, досадашње искуство показује да локални органи управе сарађују између себе само у мери у којој је то нужно за формално-правно функционисање локалне власти. Недовољна кооперација и размена информација између различитих институција, често има за последицу мешање ингеренција, преклапања пројеката па и фаворизовање одређених (циљних) социјалних група. Отуд је партиципација у одлучивању и промоција партнерстава између свих друштвених актера у формулисању, имплементацији и управљању локалним процесима и иницијативама, суштински важна за будући развој града Ниша. Солидна административна покривеност сектора, у складу је са идејом о децентрализацији управе и одговорности, али она захтева и међусекторску сарадњу, координисан приступ проблемима, транспарентност података и ефикасан систем размене информација. У основи, могло би се рећи да су данас најважнији проблеми локалне заједнице у Нишу - несинхронизована управа, лабилан политички консензус о основним правцима развоја, недовољно учешће јавности у процесима одлучивања, као и раширена генерална слаба заинтересованост грађана за одлуке које се доносе на локалном нивоу.

SWOT анализа

SWOT анализа је обухватила области економијe, окружењa/територијe, инфраструктурe и друштвеног развоја, које представљају три стуба одрживости. У анализу су, као изузетно важне, укључене још и информационе и комуникационе технологије и област управљања.

1.ПРИВРЕДА

2.Информационе и комуникационе технологије

3.Животна средина / Територија / Инфраструктура

4.Друштвени развој

5.Управљање