Партнерство

Кључ успеха у планирању и имплементацији Стратегије развоја града лежи у могућности спровођења низа иницијатива и акција кроз различите облике партнерстава.
Овај широко примењен приступ треба довести у везу са стратешким фактором који произилази управо из економске квантификације инвестиција које су неопходне за остварење постављених циљева у оквиру Стратегије.
То се односи како на велике инфраструктурне радове, тако и на структурирање локалног система, као што је нпр. структурно унапређење града. Простор за маневрисање може да се нађе и у политикама и инвестицијама које обезбеђују подршку и подстицај постојећим активностима у оквиру различитих стратешких праваца.
Имплементација Стратегије развоја града захтева знатне ресурсе које треба пажљиво квантификовати приликом израде планских докумената. При томе, треба имати на уму да ће се износ процењених средстава мењати у току имплементације Стратегије у оној мери у којој се буду мењале различите предвиђене акције. Истовремено, потребно је утврдити изворе и начине изналажења тих средстава. Треба истаћи да ће већи део неопходних средстава за имплементацију Стратегије обезбедити она сама, у виду нуспроизвода реализованих акција.
Свакој од предвиђених акција одговара један или више извора финансирања: јавни, приватно-јавни и приватни.

1. Јавно финансирање може да се обезбедити из локалног буџета или републичких и међународних субвенција, и представља само мали део неопходних средстава.
2. Приватно-јавно партнерство представља облик дугорочне сарадње приватног и јавног сектора која је регулисана уговором и има за циљ извршење јавних послова.
3. Приватно финансирање треба да буде прогресиван процес, и оно је резултат и маркетиншких акција и створених повољности за улагања инвеститора.

Јавно финансирање треба да покрије два вида акција:
Први обухвата акције које немају економски повраћај, али су свеједно неопходне за имплементацију Стратегије, као што су инфраструктурне и социјалне интервенције.
Други вид обухвата све акције високог ризика или ниског повраћаја, које захтевају јавна финансијска средства да би се активирала партиципација приватног сектора.
За оба случаја напред наведених акција, финансирања су неповратна и одговарају подршци коју треба да обезбеди јавни сектор за имплементацију Стратегије.

Приватно-јавно партнерство представља облик дугорочне сарадње приватног и јавног сектора која је регулисана уговором и има за циљ извршење јавних послова. Партнерство приватног и јавног сектора, треба да представља допринос јавног сектора. Овај допринос има карактер предузетничког учешћа које подразумева економску корист.
У таквом контексту неопходним средствима се управља заједнички, тако да се и ризици који се односе на пројекат деле равноправно, односно, пропорционално у складу са надлежностима пројектних партнера у управљању ризицима, за разлику од јавног финансирања.
Приватно-јавна партнерства представљају веома сложене структуре у правном, финансијском и привредном смислу, у оквиру којих приватна и јавна предузећа делују заједно у циљу имплементације, управљања инфраструктурним пројектима или пружања јавних услуга. Приватно-јавно партнерство може бити подељено у две класе: партнерства код којих је однос између приватног и јавног сектора регулисан уговором са јасно дефинисаним циљевима – у смислу инвестиција и услуга које треба обезбедити – које треба остварити у одређеном временском року, и институционална партнерства приватног и јавног сектора код којих су циљеви више опште природе, а временски рокови средњорочни или дугорочни.
Приватно финансирање треба да стимулишу и обезбеде све оне акције које су предвиђене Стратегијом и које захтевају подршку јавних политика урбаног маркетинга усмерених ка проналажењу инвеститора изван локалне заједнице. Ове акције обухватају и промотивне кампање. Ове кампање треба да спроводи јавни сектор уз финансијску подршку приватног сектора, а циљ им је да генеришу позитивне утицаје на развој града у различитим секторима, као што су туризам, финансије, транспорт и логистика.
Захваљујући свом изузетном гео-стратегијском положају Град Ниш, као и Нишавски округ, поседују значајан потенцијал да учврсте партнерства и мреже, како са осталим регионима, односно партнерима унутар Републике Србије, тако и са суседним земљама ради остварења горе поменутих циљева и акција. И сами европски програми и пројекти којима ће град нужно бити окренут у финансирању значајних инвестиционих подухвата у наредном периоду, потенцирају регионалну сарадњу и партнерства у остваривању циљева свеукупног друштвено-економског развоја. Посебно треба указати на могућности које у том смислу пружа IPA – Инструмент за претприступну помоћ, а посебно Програм прекограничне сарадње Србија-Бугарска, као и Програм сарадње на простору југоисточне Европе – South East Europe Transnational Cooperation Programme (SEE).
Стога, посебна пажња мора бити посвећена јачању регионалних, како домаћих тако и прекограничних веза, привлачењу домаћих и страних инвеститора, подршци умрежавању пословних субјеката преко заједничких улагања, јачању кооперативних аранжмана – стратегијских алијанси и пословних мрежа ради лакшег наступа на глобалном тржишту, развоју регионалних брендова (кроз сарадњу МСП и других организација у оквиру кластера). Акценат мора бити и на јачању иницијатива територијалног маркетинга синхронизованим активностима а пре свега захваљујући институционалном усмеравању и планирању развоја (кроз оснивање Регионалне развојне агенције, Градског тима за имплементацију Стратегије развоја Града Ниша, Агенције за ТИС, инфо-центра и других тела) који ће се на организован и систематичан начин бавити локалним и регионалним развојем и повезивањем са надлежним институцијама и партнерима у циљу остварења тог развоја.