Страни извори финансирања

Страни извори финансирања се начелно могу поделити у две велике групе:

I ЕУ и остали међународни фондови и програми
II Кредитне линије међународних финансијских институција

I ЕУ и остали међународни фондови и програми

• Инструмент за претприступну помоћ (IPA)
• Програм прекограничне сарадње Србија-Бугарска
• Програм транснационалне сарадње «Простор Југоисточне Европе»
• PROGRESS – Програм за запошљавање и социјалну солидарност Европске заједнице
• Оквирни програми за истраживање и развој – FP7
• Централноевропска иницијатива – Central European Initiative (CEI)
• Фонд CEI за сарадњу (CEI Co-operation Fund)
• Климатски фонд (CEI Climate Fund)
• Поверенички фонд (CEI Trust Fund)
• Оквирни програм конкурентности и иновација – Competitiveness and innovation framework programme (CIP)
• ТЕМПУС пројекат «Преквалификација за незапослена лица са завршеним факултетом у Србији» (CONCUR)
• Тwinning пројекат: Модернизација НСЗ (CARDS 2006)
• Програм сарадње на простору југоисточне Европе – South East Europe Transnational Cooperation Programme (SEE)
• INTERREG
• USAID програми:
• MEGA (Подстицај развоју општина у Србији)
• SCOPES
• COMPETE
• Agribusiness
• Програми Уједињених Нација:
• Програм UN HABITAT-а
• Програм Уједињених Нација за развој (UNDP)

• SECTOR –Програм Регионалног центра за животну средину (REC) који финансира шведска агенција за међународну сарадњу и развој

• Фонд браће Rockefeller
• Балкански фонд за демократију
• Програм Транформациона сарадња Чешке Републике
• ERSTE Фондација
• Програм Норвешког министарства иностраних послова
• Програми Института за отворено друштво из Будимпеште:
• Фонд експертских група («труста мозгова»)
• Фонд за удруживање средстава Института за отворено друштво за Ромску декаду
• Иницијатива за реформу локалне управе и јавних служби
• Вестминстерска фондација за демократију
• Програм Култура 2007-2013
• Марко Поло II

II КРЕДИТНЕ ЛИНИЈЕ МЕЂУНАРОДНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА

• EIB (Европска инвестициона банка)
• Кредитна линија Владе Републике Италије
• KfW (Немачка банка за обнову, Франкфурт)
• EBRD (Европска банка за обнову и развој)
• EFSE (Европски фонд за Југоисточну Европу)
• Кредитна линија NLB LHB банке ад Београд у сарадњи са  KfW и EFSE

Други извори финансирања, донаторски програми и/или пројекти

• Кредитна линија LEDIB-а - Програма локалног економског развоја на Балкану
• HELP – Програм - Подршка одрживом развоју у Јужној Србији

У најзначајније потенцијалне стране изворе финансирања спадају:

1. Инструмент Европске уније за предприступну помоћ - IPA

Комисија ЕУ је 17. јула 2006. године усвојила уредбу  IPA Савета (EC) бр. 1085/2006 како би помогла земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима на њиховом путу ка придруживању ЕУ. Уредба предвиђа финансијску помоћ од 11,5 милијарди евра за период  2007-2013. за све балканске земље које нису чланице ЕУ.
Главни циљеви IPA инструмента су следећи:

• помоћ у јачању демократских институција и владавине права;
• реформа јавне администрације;
• спровођење економских реформи;
• промоција поштовања људских и мањинских права, као и родне равноправности;
• подршка развоју цивилног друштва и напретку регионалне сарадње;
• допринос одрживом развоју и смањењу сиромаштва.

СТРУКТУРА IPA-е
IPA инструмент се састоји од пет компоненти које кореспондирају са пет сектора финансирања:
1. Компонента транзиционе помоћи и изградње институција
2. Компонента прекограничне сарадње
3. Компонента регионалне сарадње
4. Компонента развоја људских ресурса
5. Компонента руралног развоја
Земље потенцијални кандидати, као што је то Србија, могу да конкуришу за средства из Компоненте 1 (транзициона помоћ и изградња институција) и 2 (прекогранична сарадња), али постоји и могућност финансирања одређених активности које иначе припадају компонентама 3, 4 и 5, под компонентом 1.

IPA ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА
IPA помоћ се имплементира кроз два документа: Вишегодишњи индикативни финансијски оквир, који установљава финансијске изворе и Вишегодишњи индикативни плански документ, који установљава приоритете за финансирање,  са важношћу од три године. У финансијском периоду 2007-2009., за Србију је одређено 572,9 милиона евра.  За транзициону помоћ и изградњу институција, одређено је 540 милиона евра, док ће 32 милиона евра бити искоришћено за прекограничну сарадњу.  Финансијски оквир за прекограничну сарадњу Србије и Бугарске, за период 2007-2009., износи 4,7 милиона евра.          

Циљеви Компоненте прекограничне сарадње су:

• Прекогранична сарадња између Србије и суседних земаља чланица ЕУ (Румунија, Бугарска, Мађарска) у следећим областима: одрживи развој, инфраструктурна и тржишна интеграција, подршка ПМИ, пољопривреди, јавним сервисима, туризму. Град Ниш је у прилици да оствари прекограничну сарадњу са бугарским градом Ћустендилом.
• Прекогранична сарадња са земљама кандидатима (Хрватска, БЈРМ) и земљама потенцијалним кандидатима: прекогранична инфраструктура, економска сарадња, природна околина, туризам, пољопривреда, образовање, истраживање, институционална кооперација, директни контакти.
• Учествовање у транснационалним програмима са EU MS (нпр. SEE програм) у следећим областима: иновација, приступачност, околина, урбани развој

Програм прекограничне сарадње Србија – Бугарска

Циљ овог програма је унапређење одрживог развоја у пограничним областима, заједнички рад на решавању заједничких изазова, обезбеђивање ефикасне и сигурне границе и развој малих пројеката директне сарадње кроз јачање инфраструктуре за подршку прекограничној сарадњи, унапређење одрживог економског развоја у пограничној области путем економске валоризације њених потенцијала, стварање нових партнерстава у прекограничној сарадњи и јачање оперативних прекограничних контаката.
Области подршке су подстицање одрживог економског развоја кроз економску сарадњу (трговина, транспорт и логистика, услуге и туризам) као и интервенције за заштиту, очување, унапређење и управљање природним богатствима, биодиверзитетом и природним ресурсима. Затим, подршка социјалној, институционалној и економској кохезији кроз сарадњу између институција и заједница на локалном нивоу; унапређење мреже за сарадњу између предузећа; унапређење локалних иницијатива и иновација за повећање запослености и предузетништва; и заједничка промоција производа на постојећим и новим тржиштима; културна размена и активности везане за образовање.
На територији Србије овим програмом су обухваћени следећи окрузи: Борски, Зајечарски, Нишавски, Пиротски, Јабланички и Пчињски.
За програм прекограничне сарадње Србија-Бугарска за 2009. годину намењена су средства у износу од 2.357.097,00 евра, од укупно 5.776.142,00 евра одобрених за реализацију овог програма у периоду 2007-2009. година.

2.Транснационални програм југоисточне Европе (SEE)

Прекогранична компонента ће такође финансирати учествовање Србије у транснационалном програму за југоисток Европе (SEE). Овај програм је настао из бившег INTERREG IIIB CADSES програма. Главни циљ  програма је подржавање равномерног територијалног развоја и територијалне, економске и социјалне интеграције на правцима дефинисаним Лисабонском и Гетеборшком агендом. Специфични циљеви програма су фасилитација иновација, предузетништва, економије засноване на знању и информатичког друштва конкретним кооперативним акцијама и кроз видљиве резултате, као и побољшање атрактивности региона и градова који рачунају са одрживим развојем, прихватањем знања и квалитетом животне средине кроз интегрисане приступе и конкретне кооперативне акције и видљиве резултате. Програм се финансира кроз Европски регионални развојни фонд са укупном сумом од 206 милиона евра за период 2007-2015. и са 245 милиона евра из Националног јавног фонда земаља чланица ЕУ.   
Примарни сектори сарадње су следећи:

• Фасилитација иновативности и предузетништва
• Заштита и побољшање животне околине
• Побољшање приступачности
• Развој транснационалних синергија за подручја одрживог развоја
• Техничка помоћ за подршку имплементације и изградње капацитета

Циљеви првог примарног сектора сарадње ће се остваривати кроз интервенције:

• Развој технологије и иновативних мрежа у специфичним областима
• Развој окружења које подржава иновативно предузетништво
• Јачање оквирних услова који омогућују иновације.

Циљеви у оквиру другог примарног сектора сарадње ће се остваривати кроз интервенције:
2.1 Унапређење интегралног управљања водама и превенција ризика од поплава
2.2 Унапређење превенције од ризика загађења животне средине
2.3 Промоција кооперације у управљању природним богатствима и заштићеним областима
2.4 Промоција ефикасности коришћења енергије и ресурса.
Циљеви у оквиру трећег примарног сектора сарадње ће се остваривати кроз интервенције:
3.1 Побољшање координације у промоцији, планирању и раду примарних и секундарних транспортних мрежа
3.2 Развој стратегија за извршење дигиталног раздела
3.3 Побољшање оквирних услова за развој мулти-модалних платформи
Циљеви у оквиру четвртог примарног сектора сарадње ће се остваривати кроз следеће интервенције:
4.1 Дотицање круцијалних проблема који погађају области метропола и регионалне системе насељавања
4.2 Промовисање балансираног модела атрактивних и приступачних области раста
4.3 Промовисање коришћења културних вредност за развој.
Могући партнери су: јавне власти, еквивалентна јавна тела, било које правно тело из јавног или приватног сектора које нема индустријски или комерцијални карактер.  Програм није креиран тако да директно финансира приватни економски сектор.

3. Седми оквирни програм за истраживање и развој – FP7

Циљ програма је стварање европског истраживачког простора кроз научноистраживачку сарадњу европских земаља. Учешће у Програмима омогућено је свим правним лицима (по националном, међународном или европском закону) која су укључена у истраживачки рад или у ширење или употребу научноистраживачких резултата. Област подршке је развој научноистраживачке сарадње европских земаља у свим научним областима.
Правила учествовања у Програму, као и могућности  добијања финансијске подршке од Европске комисије, различита су у зависности од групе земаља којој припада правно лице.
Програм обухвата следеће групе активности (подкомпоненте):
I Сарадња – Cooperation – Collaborative Research, са буџетом од 32 милијарде, 413 милиона евра;
II Идеје – Ideas, са буџетом од 7 милијарди, 510 милиона евра;
III Људски ресурси – People, са буџетом од 4 милијарде, 750 милиона евра;
IV Капацитети – Capacities, са буџетом од 4 милијарде, 97 милиона евра.
Трајање пројекта FP7 је од 2007-2013. Позиви за пријављивање предлога пројеката, у оквиру FP7, објављују се више пута у току године.

4. Cultura 2007-2013

Програм Култура 2007-2013 установљен је одлуком Савета и Европског парламента. Програм Култура 2007-2013 представља финансијски инструмент за акције сарадње у области културе у периоду од 1. јануара 2007. године до 31. децембра 2013. године. Сврха овог Програма је да унапреди сарадњу у области културе међу европским чиниоцима у овој области. Инспирисан је међусекторском визијом која би покривала сва поља у култури. Сваке године се у оквиру Програма објављују конкурси за средства намењена пројектима који се односе на сценске уметности, музику, културно наслеђе, ликовне уметности, књижевност и превођење, изузев филма, који се налази у оквиру Програма MEDIA. Буџет Програма износи 408 милиона евра.
Општи циљеви Програма су ширење културног подручја које деле сви Европљани, истицање заједничког европског наслеђа, развијање сарадње између културних оператера кроз учешће у Програму, допринос богатој културној разноликости.
Специфични циљеви Програма су међународна мобилност културних актера, ширење уметности и културних израза, интеркултурни дијалог, јачање културног идентитета, развој културне сарадње између стваралаца, културних радника и институција, размена уметничких дела.

5.Marco Polo II

Циљеви програма су:

1. Смањење саобраћајног загушења;
2. Унапређење димензије заштите животне средине у транспортним системима;
3. Јачање интер-модалних транспортних система;
4. Стимулисање јавно-приватног партнерства.

Активности програма обухватају:

• Отклањање структурних баријера за ефикасно функционисање нових начина превоза и ефикасније коришћење постојеће инфраструктуре;
• «Поморски аутопутеви» – иновативни пројекти усмерени на директно пребацивање терета са друмских путева на поморски транспорт водећи рачуна да друмски превоз буде што краћи;
• Пребацивање друмског саобраћаја на друге врсте превоза;
• Избегавање превоза – интегрисање транспорта у производну логистику са циљем избегавања већег обима транспорта терета друмским путевима, модификација или изградња помоћне инфраструктуре и опреме;
• Заједничко учење – сарадња у сектору логистике, унапређење знања, метода и процедура за ефикасно функционисање транспортних ланаца.

Време трајања пројекта је од 2007-2013 године, а буџет програма износи 400 милиона евра.

6. Кредитне линије

Неке од најзначајнијих међународних финансијских институција, које функционишу у Србији, као и одређене финансијске кредитне линије, које проистичу из билатералних односа, описане су у тексту који следи.
а)  EAR (Европска агенција за реконструкцију – Фонд револвинг кредита. Сврха EAR-а у Србији је финансирање набавке основних средстава у земљи и иностранству, финансирање трајних обртних средстава до 20% вредности одобреног кредита. Корисници могу бити мала и средња предузећа  са седиштем на територији РС, са највише 250 запослених и приватним оснивачким капиталом од најмање 51%.

б) Европска банка за реконструкцију и развој (EBRD)
Сврха EBRD-а у Србији је финансирање МСП-а за покретање производње, модернизацију, повећање производње, диверзификацију, снабдевање опремом и приватизацију. Оперативни приоритети банке:
Приватне корпорације – повећати операције у сектору локалних приватних клијената и промовисати њихове инвестиције у нове технологије и побољшање заштите животне околине.
Инфраструктура – подржаће корпоративно реструктуирање у области електричне енергије, гаса и нафте, као и у секторима путева и железнице.
Финансијски сектор – подршка брзом настајању небанкарског финансијског сектора, посебно у областима осигурања, лизинга и пензионих фондова.

ц) Кредитна линија Европске инвестиционе банке (EIB)
Циљ EIB-а у Србији је финансирање инвестиционих пројеката, МСП-а из свих сектора, инфраструктурних пројеката, заштите животне околине, здравствене заштите и образовања.
Одобрава се финансирање инвестиционих пројеката из области индустрије (укључујући и агроиндустрију), услуга, туризма и инфраструктуре, с тим да се финансира до 50% вредности пројекта.

д) Кредитна линија Владе Републике Италије
Сврха: набавка опреме, резервних делова, технологија и индустријских лиценци италијанског порекла (минимално 70% кредита мора бити намењено увозу из Италије), финансирање постојећих добара, обезбеђивање хипотека, гаранција другим правним лицима и другим комерцијалним банкама.

е) Кредитна линија Кредитне фондације за обнову, Франкфурт (KfW)
Активности KfW банке у Србији везане су за финансирање инвестиционих пројеката везаних за производњу роба и услуга (улагање у основна или трајна обртна средства). Корисници кредита могу бити мала и средња предузећа која послују на територији Србије са 100% капитала у приватном власништву.

7. Други извори финансирања, донаторски програми и/или пројекти

У периоду од 2005. до 2008. године UN-HABITAT је спровео SIRP Програм у Нишу. Програм становања и трајне интеграције избеглица имао је за циљ развијање одрживих решења за проблеме становања и интеграције за избеглице са ниским примањима и друга угрожена домаћинства, те да изгради капацитете на општинском и републичком нивоу.
Влада Италије финансирала је овај Програм, а планирано је да настави финансирање кроз нови SILD програм - Становање и Интегрални локални развој. Као и претходни, и овај програм би се спроводио у Нишу. Циљ програма је развијање капацитета локалне управе у области социјалног становања и интегралног територијалног приступа урбаном и локалном развоју.
USAID

Подстицај економском развоју општина у Србији - (Municipal Economic Growth Actiity - MEGA)

Циљ Програма је да кроз сарадњу са републичким институцијама, општинама и градовима у Србији унапреди услове за пословање и инвестирање на локалном нивоу, допринесе отварању нових радних места и обезбеди ефикаснију комуникацију између приватног и јавног сектора.

Програм обезбеђује својим партнерима  стручну и материјалну подршку у следећим областима:
Планирање економског развоја
-  Мапирање економских ресурса;
-  Израда Стратешких планова економског развоја;
-  Припрема и управљање пројектима;
-  Планирање капиталних инвестиција;
-  Просторно и урбанистичко планирање.
Изградња институција и унапређење процеса
-  Формирање канцеларија за локални економски развој;
-  Управљање дугом и кредитном способношћу;
-  Управљање имовином и повећање прихода од имовине;
-  Спровођење јавних набавки;
-  Јачање општинских услужних центара и центара за издавање дозвола.
Реализација економских програма и пројеката
-  Задржавање постојећих предузећа и њихов развој;
-  Промоција и привлачење инвестиција;
-  Развој људских ресурса за потребе привреде;
-  Индустријски и технолошки паркови;
-  Бизнис инкубатори и иновативни центри;
-  Зоне унапређеног пословања;
-  Приватно јавна партнерства.
Правне реформе на националном и локалном нивоу
-  Подршка реформисању законодавства у области економског развоја;
-  Умрежавање и координација релевантних локалних и националних институција ради стављања заједничких капацитета у функцију развоја локалних заједница;
-  Јачање капацитета и организационе структуре Сталне конференцје градова и општина (СКГО);
-  Развој Националне алијансе за локални економски развој (NALED).

У оквиру овог програма могу да конкуришу партнерске општине (општине са којима је на основу одобрења донатора потписан Споразум о сарадњи); НВО, развојне и истразивачке организације и центри; СКГО; NALED. Програм траје до 27.09.2010. Поједначни пројекти могу трајати најдуже до 30.06.2010.

LEDIB
Влада Краљевине Данске подржава имплементацију LEDIB Програма на бази донације у вредности од 75 мил. ДКК (cca 10 мил. евра) за период од 5 година, односно до 2012. године.
LEDIB (програм локалног економског развоја на Балкану) састоји се из два кључна сегмента, тј. требало би да обезбеди:
1. повољну пословну средину
2. развој МСП.
LEDIB подкомпонента 1.2 «Боље залагање пословних организација» са буџетом од 0,6 мил. евра подржава активности које су усмерене на побољшање капацитета пословних организација ради предузимања залагања и делотворних јавних стратегија усмерених на одговарајуће пословно окружење и учешће у јавно-приватном дијалогу ради подршке локалном економском развоју у Нишавском округу.
LEDIB подкомонента 1.2 је интегрални део осталих подкомпоненти:
1.1 Побољшане услуге локалне пословне администрације
2.1 Развој кластера
2.2 Боље тржиште служби пословног развоја
2.3 Бољи приступ повољним кредитима
Програм локалног економског развоја на Балкану је петогодишњи програм за подршку локалном економском развоју са фокусом на развој сектора малих и средњих предузећа (МСП).
Мисија LEDIB-а је друштвено уравнотежен економски развој и креирање радних места у Нишавском округу.
LEDIB циљеви су обезбеђење следећег:

• Боље пословно окружење за сектор МСП у Нишавском округу
• јачање капацитета локалне управе ради ефикасног и ефективног минимизирања препрека и потешкоћа са којима се сусрећу МСП.
• Снажење капацитета пословних организација ради утицаја на локалну администрацију.
• Подизање конкурентности МСП
• Повезивање унутар специфичних привредних сектора – грађевинског и текстилног.
• Јачање локалних Служби пословног развоја (BDS)
• Унапређење приступа повољним изворима финансирања за сектор МСП.

У сарадњи са РПК Ниш, као једним од кључних партнера LEDIB подкомпоненте 1.2 и са другим пословним организацијама/асоцијацијама у Нишавском округу, развиће се близу 30 пројеката усмерених на побољшање капацитета организација на пољу сврсисходног дијалога са јавним институцијама везано за пословни/МСП развој.
Ови пројекти би требало да укључе активности усмерене на:
Развијање капацитета залагања пословних организација и капацитета уласка у дијалог са званичницима владе кроз следеће асистенције:

1. Асистенција пословним организацијама у формулисању изјаве о мисији / циљева;
2. Асистенција пословним организацијама у процени потреба њихових чланова уз помоћ LEDIB поткомпоненте 2.1;
3. Асистенција пословним организацијама у развоју њихове базе чланова;
4. Асистенција пословним организацијама у развијању и промовисању кодекса понашања и усаглашавања са основним еколошким и друштвеним стандардима;
5. Тренинг пословних организација из области: припреме секторски-везаних нацрта (планова или мапа), припреме документације ради вршења презентације код доносиоца одлука; конструктивног учешћа у јавно-приватном дијалогу укључујући LEDNet (LEDIB подкомпонента 1.1 Побољшане услуге локалне пословне администрације; побољашање ПР и односа са медијима;
6. Асистенција пословним организацијама у развоју стратегија и планова за будућу подршку службама пословног развоја (BDS).

HELP
Програм се заснива на економској и едукативној подршци локалном развоју у јужној Србији са главним циљем повећања запослености младих. Донатори програма су Амбасада Краљевине Холандије у Београду, Немачка Влада преко Пакта за стабилност југоисточне Европе, градови Ниш и Врање, те општине Бујановац, Гаџин Хан, Пирот и Прешево.
Општи циљпрограма је допринос одрживом развоју у Србији са посебним освртом на оснаживање локалних економских структура у циљним општинама.

Посебни циљеви пројекта су економска и едукативна подршка локалном развоју у јужној Србији са посебним циљем повећања могућности за запошљавање младих:

• Директно отварање нових радних места и побољшање могућности за запошљавање младих подршком у виду донација, обука и стручне едукације за најмање 320 малих бизниса, спонзорисана стручна пракса у приватним фирмама, по шеми донација – кредит и развој кооператива
• повећање локалних капацитета и залагање за политику запошљавања младих на националном и регионалном нивоу ( у сарадњи са постојећим удружењима младих и другим организацијама цивилног друштва)

Канцеларије HELP-а у Бујановцу и Нишу, у оквиру пројекта "Подршка локалном одрживом развоју у јужној Србији" завршиле су информативну кампању која се односила на могућности добијања start-up кредита за почетнике у бизнису. За реализацију тог пројекта у граду Нишу HELP је обезбедио 280.000 евра, а учешће града Ниша је 70.000 евра, што чини укупан износ од 350.000 евра. Укупан број пријавних образаца који су подељени у току информативне кампање почетком 2009. године је 1705, од чега 305 у Гаџином Хану, 534 у Пироту и 865 у Нишу.