Стратешки оквири и мере

У овом делу су сагледане кључне политике и стратегије које усмеравају контекст Оперативног програма (ОП). Фокус су релевантне политике ЕУ и национална стратешка документа.

Усклађеност са политикама ЕУ

Како су један од важних извора међународне помоћи претприступни фондови ЕУ, тако смо као стратешки оквир за израду програма користили и Лисабонску агенду и Стратешке смернице заједнице, које се примењују за израду оперативних програма (Community Strategic Guidelines, 2007-2013).

Лисабонска стратегија
Лисабонска стратегија пружа оквир за приоритетне циљеве развоја и визију Европе са најкомпетитивнијом и најдинамичнијом економијом на свету у периоду до 2010.године. Доношењем Гетеборшке стратегије 2001.год. овим циљевима прикључена је и заштита животне средине. Изградња инклузивне Европске заједнице представља кључни елемент у достизању циљева економског раста, запошљавања и веће социјалне кохезије.
2005. године обновљена Лисабонска сратегија укључује и политике социјалне кохезије. Ово је било значајно јер су уведене области као што су подршка иновацијама и економији заснованој на знању, запошљавању, хуманом капиталу, предузетништву, развоју малих и средњих предузећа и превенцији ризика улагања.

Стратешке смернице заједнице, 2007-2013

Стратешке смернице представљају основу за припрему националних оквира и оперативних програма, а њихов главни циљ је дефинисање кључних приоритета Кохезионе политике за период 2007-13. године. Имају за циљ подстицање иновација, економије засноване на знању, предузетништва, истраживања и развоја, и информационо-комуникационих технологија. Такође, пружају подршку унапређивању атрактивности региона, повећању доступности и квалитета услуга.

Предложени приоритети и интервенције у оквиру ОП су конзистентни са обновљеном Лисабонском стратегијом и Стратешким смерницама заједнице.

Национални стратешки оквир

У Србији су последњих пар година усвојена значајна стратешка документа на националном нивоу, усклађена са европским политикама и регулативом, а нека су у припреми (Стратегија науке и истраживања, Стратегија просторног развоја РС).

Национални програм за интеграцију у Европску Унију (НПИ)
Октобра 2008.године Влада РС je усвојила Национални програм за интеграцију у Европску Унију (НПИ). Будући да Србија још нема статус кандидата за чланство у ЕУ, али да, према оцени Европске комисије, поседује капацитете за убрзање процеса европске интеграције, у циљу демонстрације стварних административних способности сачињен је НП, који треба да постане један од кључних докумената Владе у наредним годинама . Чврсто опредељење Србије за што брже прикључење ЕУ захтевало је дефинисање кључних стратешких праваца привредног и социјалног развоја с циљем стварања ''стабилног и ефикасног тржишног система привређивања и конкурентне привреде способне да се суочи са притиском конкуренције унутар ЕУ'' (критеријум из Копенхагена), односно, стварање максимално ''конкурентне привреде, засноване на знању, која је у стању да обезбеди одрживи привредни раст са новим и боље плаћеним радним местима и већом социјалном кохезијом'' (циљеви из Лисабона).

Стратегија регионалног развоја Србије (Влада РС, 2007.године)

Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. године представља први стратешки развојни документ из области регионалног развоја који  дефинише основне развојне приоритете регионалног развоја и начине њиховог остваривања у наредним годинама. Равномерни регионални развој представља један од основних стратешких дугорочних циљева РС и политике регионалног развоја којим се обезбеђују услови за ублажавање регионалних диспропорција, рационалније коришћење привредних ресурса, преусмеравање неповољних демографских токова и смањивање разлика у животном стандарду становништва.

Циљеви и стратешки правци равномерног регионалног развоја РС су:
- одржив развој,
- подизање регионалне конкурентности ,
- смањење регионалних неравномерности и сиромаштва,
- заустављање негативних демографских кретања,
- наставак процеса децентрализације ,
- економска интеграција српске заједнице у АП КИМ, и
- изградња институционалне регионалне инфраструктуре.

Стратегија назначава и улогу локалне самоуправе у регионалном развоју . Локални развој је основа остваривања равномерног регионалног развоја. Обезбеђујући неопходне ресурсе, локалне самоуправе доприносе не само локалном економском развоју, већ и развоју региона, а у крајњој инстанци привредном развоју целе земље. Да би локална самоуправа могла адекватно да извршава наведене улоге неопходно је њено институционално јачање и подизање нивоа знања изабраних и постављених лица, запослених у општинским управама.
Акциони план је саставни део Стратегије и у њему су ближе дефинисана подручја, циљеви, мере и активности, као и рокови и надлежне институције.

Закон о регионалном развоју, 2009.год. (Нацрт Закона у фази јавне расправе)

Законом о регионалном развоју из 2009.год., који је у процесу јавне расправе, дефинисани су циљеви и начела подстицања регионалног развоја региона.

У циљеве политике регионалног развоја укључени су:
- свеукупни друштвенo-eкономски одрживи развој кроз подстицање полицентричног привредног развоја;
- смањење регионалних и унутар-регионалних диспаритета друштвено економског развоја и услова живота (са нагласком на подстицање развоја недовољно развијених, девастираних индустријских и руралних подручја);
- смањење негативних демографских кретања;
- развој економије базиране на знању, иновативности, савременим научно-технолошким достигнућима и организацији управљања;
- развој конкурентности на свим нивоима;
- успостављање правног и институционалног оквира за планирање и координирање развојних активности;
- подстицање међуопштинске, међурегионалне, преко-граничне и међународне сарадње у питањима од заједничког интереса.

За потребе планирања и спровођења политике регионалног развоја, а према критеријумима за успостављање региона , дефинисани су региони у складу са класификацијом НУТС 2, међу којима и Јужни регион са седиштем у Нишу. 

Национална стратегија одрживог развоја Србије 2009-2017. године
Стратегија дефинише одрживи развој као циљно-оријентисан, дугорочан, непрекидан, свеобухватан и синергетски процес који утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални) на свим нивоима. Циљ Стратегије је да уравнотежи три кључна фактора, тојест три стуба одрживог развоја:
- одрживи развој економије, привреде и технологије,
- одрживи развој друштва на бази социјалне равнотеже и
- заштиту животне средине уз рационално располагање природним ресурсима. Истовремено, циљ стратегије је да споји та три стуба у целину коју ће подржавати одговарајуће институције. Значајне мере Стратегије односе се на области:
- улоге информационо-комуникационих технологија и економије засноване на знању, 
- одрживости научно-технолошке политике,
- друштвених вредности, квалитета живота и друштвеног благостања,
- смањења сиромаштва и социјалне искључености,
- политике једнакости,
- родне равноправности,
- становања и стамбене политике,
- регионалног и локалног аспекта одрживог развоја,
- информисања и учешћа јавности у одлучивању,
као и области природних ресурса, обновљивих извора енергије, отпада, индустрије, саобраћаја, туризма и др.

Стратегија за смањивање сиромаштва (Влада РС, 2003)
Стратегија за смањење сиромаштва представља средњорочни развојни оквир усмерен на смањење кључних облика сиромаштва и садржи анализу узрока и карактеристика сиромаштва у Републици Србији, као и главне стратешке смернице за друштвени развој и смањење броја сиромашних у наредним годинама. Стратегија за смањење сиромаштва предвиђа привредни развој и раст, спречавање новог сиромаштва услед реструктурирања привреде и бригу о устаљено сиромашним групама.

Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у РС од 2008. до 2015.године (Влада РС, 2007)

У складу са поставкама транспортне политике ЕУ, која је утврђена у Белој књизи „Европска транспортна политика за 2010. годину: Време одлуке” и Стратегије одрживог развоја транспорта (Савет ECMT, Праг 2000. година), главни циљеви комплементарне транспортне стратегије су:
- сврсисходно планирање и управљање транспортним токовима,
- смањење штетних ефеката транспорта на окружење,
- повећање безбедности у саобраћају,
- повећање ефикасности транспортног система,
- компензација последица дерегулације тржишта и либерализације у области транспорта.
У складу са документом HLG, европска транспортна политика је ограничила своје приоритетне пројекте до 2010. године у односу на инфраструктуру јавних путева Републике Србије тако да је као планирани пројекат у краткорочном/ средњорочном периоду, наведено и подизање нивоа квалитета пута на секцијама граница Мађарске-Београд-Ниш-граница Македоније. Међу приоритетима радова на мрежи јавних путева је изградња деонице аутопута Ниш-граница Бугарске (крак Коридора-Xc). У рехабилитацији/реконструкцији проритет има Коридор X , са крацима-Xb и Xc.
Стратешки циљеви јавног градског и приградског превоза путника одређени су на државном нивоу, а локална самоуправа треба да буде стимулисана да би те циљеве реализовала у оквиру свог специфичног окружења, услова, интереса и расположивих средстава.
Приоритетни пројекти ЕУ у Републици Србији у области железничког транспорта, према документу HLG, који су дефинисани на Листи 1- Краткорочни и средњорочни пројекти, су: 6-реконструкција и модернизација железничке пруге: граница са Мађарском-Београд-Ниш-граница са Бугарском/граница са БЈР Македонијом.
Формирање оптималних капацитета терминала за интермодални транспорт у Републици Србији има посебан значај за рационалан развој транспортног система као и привреде у целини. Стратегија развоја интермодалног транспорта предвиђа изградњу терминала у Београду, Нишу и Новом Саду.
Стратегијом је предвиђено да се Аеродром „Константин Велики” у Нишу развија за долазне и одлазне туристичке летове и као алтернативни аеродром.
Циљеви, активности и носиоци активности у реализацији Стратегије развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године садржани су у Акционом плану (саставни део Стратегије).

Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године
Стратегијаомје утврђено пет приоритетних програма:
1) приоритет континуитета технолошке модернизације постојећих  енергетских објеката/ система/ извора, у секторима: нафте, природног гаса, угља; са површинском и подземном експлоатацијом, сектора електреенергетике; са производним објектима: термоелектране, хидроелектране и термоелектране-топлане и преносним системом односно дистрибутивним системима, и сектор топлотне енергије-градске топлане и индустријске енергане;
2) приритет рационалне употребе квалитетних енергената и повећања енергетске ефикасности у производњи дистрибуцији и коришћењу енергије код крајњих корисника енергетских услуга;
3) приоритет коришћења НОИЕ (нових обновљивих извора енергије) и нових енергетски ефикаснијих и еколошко прихватљивих енергетских технологија и уређаја/опреме за коришћење енергије;
4) приритет за ванредна/ургентна улагања у нове електроенергетске изворе, са новим гасним технологијама (комбиновано гасно-парно термeенергетско постројење);
5) приоритет градње нових енергетских инфраструктурних објеката и електроенергетских и топлотних извора у оквирима енергетских сектора Србије, као и капитално-интензивне енергетске инфраструктуре, у оквирима регионалних и паневропских инфраструктурних система повезаних са нашим системима.

Најзначајнији циљеви енергетске политике Србије биће усаглашени са праксом и регулативом ЕУ, ради повећања енергетске ефикасности (у секторима производње и потрошње енергије), интензивнијег коришћења нових обновљивих извора енергије и снижавања интензитета штетних емисија из производних енергетских извора и сектора потрошње енергије, као основне претпоставке достизања одржививог социо-економског развоја земље и успостављања енергетско-еколошког баланса у земљи и окружењу.

Закључак

У Србији је у последњих неколико година на националном нивоу донет већи број стратешких докумената , усклађених са европским и УН нормама и препорукама. Тематски, они покривају различите области – од смањивања сиромаштва, подстицања запошљавања, развоја малих и средњих предузећа, социјалне политике, туризма, пољопривреде, заштите вода, транспорта, енергетике, до регионалног и одрживог развоја и др.

У овом поглављу сагледане су релевантне европске политике и стратегије, као и национална документа која представљају оквир и контекст Оперативног програма. Навели смо само неке од националних докумената значајних за реализацију ОП-а. Неопходно их је у континуитету пратити јер се новелирају и израђују нови.