УН Хабитат

УН-ХАБИТАТ у Србији (www.unhabitat.org.rs)
Оперативне активности Програма људских насеља Уједињених нација (УН-ХАБИТАТ-а) усредсређене су на пружање подршке владама у формулисању политика и стратегија у циљу стварањa и јачањa самосталних управљачких капацитета како на националном тако и на локалном нивоу. Обезбеђена је техничка и управљачка стручна подршка за процену ограничења и могућности развоја људских насеља: идентификовање и анализа опција политике; израда и спровођење пројеката становања и урбаног развоја; и мобилисање националних ресурса, као и спољна подршка за побољшавање услова људских насеља. У овом националном процесу изградње капацитета учествују не само институције републичке власти, већ и актери као што су удружења грађана и невладине организације, универзитети и истраживачке установе, као и локалне управе и општине. Акценат се такође ставља на јачање капацитета управа за праћење процеса управљања људским насељима.
У складу са програмом рада, оперативне активности УН-ХАБИТАТ-а су усредсређене на следеће приоритете: (i) промовисање стамбеног смештаја за све; (ii) побољшавање урбаног управљања; (iii) смањење урбаног сиромаштва; (iv) побољшавање животне средине; и (v) управљање ублажавањем последица катастрофа и постконфликтном рехабилитацијом. Вршећи функцију катализатора у мобилизацији техничке сарадње, УН-ХАБИТАТ пружа подршку спровођењу Хабитат Агенде на локалном, националном и регионалном нивоу. Искуства стечена кроз оперативне активности се такође користе за формулисање опција и смерница глобалне политике, посебно у оквиру Глобалне кампање за сигурност стамбеног простора и Глобалне кампање за добро урбано управљање.
Програм људских насеља Уједињених нација (УН-ХАБИТАТ) у Србији и Црној Гори пружа чврсту подршку Србији у текућем процесу националног реформисања стамбеног сектора и планирања, у њеним настојањима да развије адекватан политички и институционални оквир у складу са предусловима за интеграцију у Европску унију
Области деловања УН-ХАБИТАТ-а у Србији:
РЕФОРМА СИСТЕМА СТАНОВАЊА и СОЦИЈАЛНОГ СТАНОВАЊА
Отварање Општинских стамбених агенција
Утврђивање и имплементација Општинских стамбених стратегија
Подршка у обезбеђивању стамбених решења за избеглице и најугроженије грађане
Имплементација алтернативних стамбених решења на локалном нивоу

• ИНКЛУЗИЈА РОМА

Одрживо унапређивање и регуларизација ромских насеља
Оснаживање, развој капацитета и укључивање локалних ромских заједница

• СОЦИО-ЕКОНОМСКА и ГРАЂАНСКА ИНТЕГРАЦИЈА УГРОЖЕНИХ ГРУПА

Пилот иницијативе за социо-економску интеграцију на локалном нивоу
Урбана безбедност и општинске стратегије за безбедност
Пакети директне подршке корисницима решења субвенционисаног становања под закуп

• РАЗВОЈ КАПАЦИТЕТА ЦЕНТРАЛНЕ и ЛОКАЛНЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ

Способности планирања и управљања
Добро управљање и лидерске способности
Специјализоване техничке способности

• ИНТЕГРАЛНО ПЛАНИРАЊЕ РАЗВОЈА

Стратегије развоја градова
Општински територијални информациони системи

• УМРЕЖАВАЊЕ

Поједностављивање и унапређење мрежа локалних управа општина у Србији, као и у оквиру осталих европских мрежа.
Пројекти и програми УН-ХАБИТАТ-а:
У периоду од 2005. до 2008. године, УН-ХАБИТАТ је имплементирао Програм становања и трајне интеграције избеглица у Србији, финансиран од стране Владе Италије, познатији као СИРП.
СИРП је имплементиран у срадњи са Министарством за животну средину и просторно планирање у Чачку, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Панчеву, Старој Пазови и Ваљеву.
СИРП програм је помогао националним и локалним управама да развију одржива решења за становање и интеграцију избеглица и осталих угрожених домаћинстава са ниским примањима, и да ојачају капацитете на општинском и централном нивоу ради поновне примене и надградње.
СИРП адендум 2008.-2009. подржава дефинисање и имплементацију инструмената развоја и иновативних пилот пројеката на локалном нивоу
СИЛД Становање и интегрални локални развој 2008.-2011., регионални програм у Србији, Босни и Херцеговини и Албанији
Подршка Председништву Декаде инклузије Рома у Србији 2008.-2009.

Формулисање Стратегије развоја Града Ниша

Припрема Стратегије развоја Града Ниша представљала је изазов – Ниш, трећи град у Србији са више од 250.000 становника, са неколико хиљада избеглица, повећаном незапосленошћу и ослабљеним економским приликама, али са великим потенцијалима. Када је реч о изазову, мислимо и на партиципативан процес и формулисање стратегије интегралног развоја, која би била окренута ка могућностима које нуди ЕУ, а поврх свега, процес сазнања за све учеснике.
Предуслов за овај Пилот пројекат је био јасан: Град Ниш ће бити главни актер израде сопствене стратегије развоја, сагледавањем потенцијала територије и дефинисањем жељене визије будућности; СИРП програм ће обезбедити неопходну подршку током целог процеса. Процес израде отпочео је у јануару 2007. године и трајао је шест месеци. Заснивао се на „интегралном приступу и партиципацији“, док се примењена методологија базирала на дидактичком приступу: сваки корак садржао је модуле „како урадити“, након чега су укључене групе кроз практичан рад „делале“ у партиципативним радионицама.
Питања капацитета и управљања, која су суштинска за успешност процеса стратешког планирања, решавана су систематично уз ангажовање градске управе и службеника јавних институција, са циљем да преузму руковођење процесом и његову формализацију, док је паралелно пружана техничка подршка кроз обуку и експертизу засновану на европским искуствима.
Стратегија развоја Града Ниша представља резултат групног рада у којем су узели учешће Град Ниш, Савет за развој, Радна група и тим локланих консултаната, у оквиру процеса израде Стратегије развоја града, а који је реализован уз техничку помоћ UN-HABITAT Програма Уједињених нација за људска насеља и техничку помоћ ЕРВЕТ специјализоване агенције за развој италијанске регије Emilia Romagna.
Скупштина града је и формално усвојила идеју интегралног локалног развоја и стратешког планирања. Изненађујуће, али сви чланови, без обзира на политичку припадност, заузели су заједнички став и сложили се да пруже политичку подршку процесу. Након тога донета су решења о: оснивању Савета за развој, који су чинили представници свих политичких странака и локални лидери, како би надгледали процес планирања, и о формирању Радне групе коју су чинили стручњаци и градски званичници, који су преузели на себе технички део посла, укључујући прикупљање података, анализу и консултације са стејкхолдерима.
Шире гледано, процес је подразумевао анализу територије Ниша, кроз процену постојећих докумената, припремање тематских материјала на основу дефинисаног броја индикатора и тематске SWOT анализе, уједно са детаљним анализама проблематике која се преплиће, нарочито у области финансија и управљања, дефинисања визије и развоја пројеката

Процес формулације је структурисан на следећи начин:
Почетком маја одржана је главна радионица, која је окупила преко 100 стејкхолдера. Циљ је био презентовање SWOT анализе и идентификација потреба и циљева, о којима се дискутовало на пленарној сесији, и до којих се дошло гласањем. То је била основа за развој циљева и пројеката, те дефинисање визије. 
Жељена будућност Ниша дефинисана је кроз партиципативан приступ, уз низ догађања која су организована на отвореном у току последње недеље маја под називом “Наш Ниш – дан за поглед у будућност града”, са циљем размене идеја и гледишта на тему жељене будућности града, као и обавештавања грађана о текућем процесу израде стратегије. Чинили су их: отворено ликовно такмичење за децу на главном тргу на тему “Будућност мог града”, округли столови у Регионалној привредној комори и на нишком Универзитету, а на уличним пунктовима подељени су и упитници на тему “Како видите Ниш у најбољем светлу?”
Почетком јуна одржана је тродневна радионица на којој је спроведена вежба дефинисања визије и формулисан оквир Стратегије. Једна од сесија, названа Креативна радионица, била је усмерена на дефинисање визије. Стејкхолдери, консултанти и радне групе радили су на материјалима прикупљеном у току припремних догађања. Са великом посвећеношћу и ентузијазмом, и подељени у групе, учесници су разменили идеје и гледишта и одабрали најбоље приче и цртеже, доделили награде и формулисали заједничку визију, те договорили стратешки оквир развоја са општим и специфичним циљевима и акцијама. 
Током тродневне радионице осетила се снага заједничког промишљања где је пуно значење партиципације било јасно изражено.
Нацрт Сратегије развоја Града Ниша презентован је на конференцији отвореној за јавност у Скупштини града, а одмах након тога започет је и јавни увид, расправа и округли столови. Документ је завршен у октобру и усвојен децембра 2007. године. Након тога покренута је имплементација Стратегије, а потом делимично успорена због локалних избора у мају 2008.године. Нова локална власт, на челу са градоначелником, покренула је велики број развојних иницијатива, које су отвориле и нове могућности развоја, а посебно активности на регионалном и економском  развоју. Покренуте иницијативе наметнуле су израду трогодишњег Оперативног програма па симим тим и мање корекције и ревизију Стратегије развоја града Ниша (корекције контекстуалне анализе, активности у оквиру посебних циљева, корекције буџета и плана комуникације Стратегије).
У периоду од децембра 2008.године до маја 2009.године Радни тим, који су чинили локални консултанти и представници локалне администрације, уз техничку подршку УН-ХАБИТАТ-а, формулисао је овај документ. И овај процес, слично претходном, вођен је на партиципативан начин и кроз групни рад у радионицама.
Град Ниш и све његове грађане чека важан задатак а то је имплементација Стратегије. Партиципација је до сада била изнад очекиваног и може се сматрати примером “најбоље праксе ” на међународном нивоу. Надамо се да ће такав бити и процес спровођења Стратегије.

Процес формулације „корак по корак“

КОРАК 1 – Припрема и договор

Иницирање процеса
За отпочињање процеса било је значајно неколико догађања: обука кроз први циклус тренинга током 2006.године, одржавање Семинара о интегралном локалном развоју „Планирање и инструменти“ на коме су нишки представници активно учествовали, припрема докумената и организација конференције у Нишу „Ка интегралном локалном развоју“ , и коначно, учешће на прослави светског дана хабитата у Напуљу „Градови магнети наде“, које је било и кључно збивање.
Конференција у Нишу је окупила више од 120 учесника, представника различитих политичких странака, различитих сектора развоја, локалне администрације, регионалних и локалних институција, јавних предузећа, привредне коморе, универзитета, медија. Отворена дискусија о проблемима и потенцијалима Ниша, била је подстицај градоначелнику и скупштини да отпочну процес формулације стратегије развоја града. Током прославе светског дана хабитата „Градови магнети наде“, након размене искустава са локалним лидерима из различитих крајева, градоначелник је исказао своју жељу: “Да ли би нам СИРП помогао да и Ниш постане магнет наде?” Ово је био моменат отпочињања стратегије.
У процесу планирања UN-HABITAT-ови стручњаци и СИРП су обезбедили техничку подршку Граду, подстакли унапређење капацитета јавних институција, стручњака, консултаната и локалних стејкхолдера. За техничку подршку процесу ангажована је и специјализована агенција за развој регије Emilia Romagna из Италије, са задатком да Нишу и његовим партнерима пренесе вредна европска искуства.

Институционални контекст
Процес формулације Стратегије развоја града Ниша отпочео је доношењем одлуке Скупштине града у октобру 2006. год. и посебним решењима о образовању: 1) Савета за развој који би надгледао процес стратешког планирања, а који је чинило 19 чланова укључујући представнике свих политичких партија, 5 градских општина и локалних невладиних организација; 2) Радне групе од 21 члана, коју су чинили представници градске управе и стручњака.
Додатно, изабрано је и 9 локалних стручњака са Универзитета у Нишу и из Завода за урбанизам Града Ниша (након јавног конкурса расписаног у складу са критеријумима које је утврдио Савет за развој), који су постављени као чланови мултидисциплинарног техничког Радног тима (економисти, социолози, урбанисти и стручњаци за заштиту животне средине). Уз подршку СИРП-а и ERVET-а, они су обезбеђивали све техничке инпуте у процесу формулације стратегије.
Идентификована је и шира група од 60 важних стејкхолдера која је обухватала представнике јавних предузећа, малих и средњих предузећа, банака, синдиката и струковних удружења, асоцијација, невладиних удружења, културних и спортских организација, локалних група и удружења, уважених појединаца, академика и представника верских заједница. Учествовали су у дефинисању општих и специфичних циљева пројекта, заједнички анализирали и дефинисали локалне ресурсе, потенцијале и могућности Ниша.

Започињање процеса планирања обуком кроз тренинге
Обука кроз тренинге и унапређење капацитета били су усмерени на групу изабраних службеника локалне управе и стручњака, одабраних представника Радне групе, техничког Радног тима, чланова Савета за развој, а у неким случајевима су били укључени и стејкхолдери. Процес формулације стратегије био је прилика да се оспособе и остале СИРП општине за процес формулације стратегија развоја применом партиципативног приступа; њихови представници су били позвани да присуствују и учествују у „нишком“ процесу планирања.
Припремна обука кроз тренинге отпочела је одржавањем СИРП-ове основне обуке о планирању и управљању развојем, интегралном стратешком планирању развоја, акционом планирању, комуникацији, конфликт менаџменту и партиципативном планирању.
У сарадњи са ERVET-ом припремљене су специјалне техничке сесије како би се учесници оспособили за планирање у складу са ЕУ методама. Сесије су се заснивале на принципу да претходе и објасне сваки корак процеса – „о чему је реч и како то урадити” – што је након тога примењивано на партиципативним радионицама. Специјализовану обуку су чиниле следеће теме: разумевање и процена територије и swot анализа; територијални маркетинг и план комуникације; елаборација развојних стратегија и буџет; идентификација приоритета и пројеката; формулација пројеката, циклус управљања пројектима и ЕУ политике, имајући у виду и програме који укључују (или ће укључивати) Србију.

КОРАК 2 – Увид у стање територије
Први од 3 техничка корака (који су трајали у периоду од фебруара до јуна 2007. године), спроводио се на следећи начин:
 

КОРАК 3 – Дефинисање визије
Главни задатак у овом кораку је било дефинисање визије нс партиципативан начин. У складу са доступним ресурсима територије утврђене су секторске стратегије развоја и усаглашене, провером кроз територијални маркетинг како би се учиниле кохерентним, те је заједнички формулисана визија. Тродневну радионицу су чиниле техничке сесије за постављање оквира стратегије и креативне радионице за формулисање визије. Стејкхолдери, консултанти и радне групе разматрали су материјале прикупљене током догађања у граду. Представљали су основ и инспирацију учесницима за нове идеје и различита виђења како би формулисали Интегралну Визију Града:

И слоган:

КОРАК 4 – Формулисање Стратегије
Под руководством СИРП-а и ЕРВЕТ-а, у току техничких сесија консултанти и Радна група су дефинисали циљеве и правце акција за четири тематске области. На закључној сесији постигнут је консензус око финалне верзије стратешког оквира са листом општих и специфичних циљева, и активности. Стратешки оквир је представљен на следећи начин:

КОРАК 5 – Усвајање и први кораци имплементације
Нацрт документа представљен у Скупштини Града јула 2007.године након чега је отворен јавни увид. Документ је био доступан и на веб страници града и у управи. Сугестије и примедбе су се прикупљале током дискусија и округлих столова. Савет за развој је дао своје позитивно мишљење у октобру и проследио документ у скупштинску процедуру на усвајање. Стратегија развоја Града Ниша је усвојена на седници Скупштине Града Ниша 3.децембра 2007.године.
Ниш је покренуо процес имплементације Стратегије. Усвојен је Програм развоја града за 2008.годину, који је израђен у складу са Стратегијом. Град је поднео захтев Националном инвестиционом плану за финансирање већег броја пројеката, а локални тимови су припремили предлоге пројеката за аплицирање за ЕУ програм прекограничне сарадње Бугарска-Србија.

Након одржаних локалних избора нова градска администрација се одлучила за израду трогодишњег Оперативног програма. То је подразумевало и мању ревизију стратешког плана. Ове активности су спроведене у току 2009.године. На тај начин Град је добио ''комплетан развојни пакет'' - оквирни документ развоја и оперативни програм са приоритетним пројектима за реализацију.